"ТРАГОВИМА ПЕСНИКА И ДИПЛОМАТЕ" Велики човек и Србин Милан Ракић потомак је славних предака из Мионице
Милан Ракић, наш познати песник, дипломата и конзул, члан Српске краљевске академије води порекло из Мионице. Потомак је славних предака који су оставили велики печат не само на мионички крај, већ и на целу Србију.
Иако Милан Ракић није рођен у Мионици, већ у Београду, увек је са поносом истицао своје порекло и Мионицу доживљавао као место свог рођења.
Војвода који је понос Срба: Имао је 12 браће и сестара, а прича о његовој забрањеној љубави и даље интригира
Војвода Степа је имао само једну жељу када је одлазио у пензију: Није му била битна имовина већ само она
НОВИ ТУРИСТИЧКИ СИМБОЛ МИОНИЦЕ: Етно кућа где ће локалне специјалитете припремати младе кулинарске наде Србије
Породица Ракић своје порекло води од кнеза ваљевске нахије и кнеза колубарске кнежевине ваљевске нахије и попечитеља (министра) просвете Раке Тешића.
Кнез Рака Тешић (1773-1823)
Велики кнез Рака Тешић био је попечитељ просвете, кнез ваљевске нахије и кнез колубарске кнежевине ваљевске нахије. Рођен је 1773. године у Мионици. Рака Тешић је од своје дванаесте до двадесете године живео у Сарајеву где је учио сарачки занат, популарни занат тог доба за израду предмета од коже. Био је прослављени учесник Првог и Другог српског устанка након којих је добио старешинство над 10 села.
1815.године именован је за кнеза колубарске кнежевине ваљевске нахије и обор-кнеза вељевске нахије. Када се образовало Попечитељство просвете, ваљевски кнез Рака Тешић, је постављен за попечитеља, како су се ут ом периоду називали министри.
Кнез Рака Тешић је умро 26. децембра 1823. године у својој родној Мионици. Сахрањен је у Рибници, у близини Мионице. Имао је ћерку Ану и три сина, Николу, Велимира и Јеврема.
Мајор Никола Ракић
Никола Ракић је био један од наследника кнеза Раке Тешић. Књаз Милош Обреновић га је 12. марта 1839. године поставио на место начелника колубарског среза.
Ракић је са своје функције смењен по усменом наређењу Томе Вучића Перишића, српског војсковође Првог и Другог српског устанка. Било је познато да је мајор Ракић био присталица Обреновића, и истрагом која је спроведена утврђено је да је био симпатизер учесника Катанске буне, побуне која се организовала у Шапцу са циљем да се са власти склони кнез Александар Карађорђевић. Његов план је био да се са 500 Колубараца придружи Катанима у Мионици. Осуђен је на доживотну робију, али је након две године, 1846. помилован.
Никола Ракић је умро 3. априла 1854.године, сахрањен је у Рибници, као и његов отац, Рака Тешић.
Јеврем Ракић (1818-1879)
Други син кнеза Раке Тешића, Јеврем Ракић рођен је 1818.године у Мионици. Од 1844.године је радио као писар у Мионици, након чега је постављен за среског начелника Мионице. 1862.године је премештен у Шабац, такође на место среског начелника.
Оно по чему мионичани посебно памте Јеврема Ракића је чињеница да је заједно са Светозаром Ненадовићем подигао цркву у Мионици.
Јеврем је имао четири ћерке, Љубицу, Јелку, Јелену и Персиду и сина Димитрија Миту Ракића. Умро је у Шапцу 1879. године где је и сахрањен.
Димитрије Мита Ракић (1846-1890)
Димитрије Мита Ракић, наш прослављени економиста, политичар, преводилац, српки књижевник и министар, рођен је 15.окотобра 1846.године у Мионици. Основну школу је похађао у Рибници надомак Мионице, а гимназију и студирање завршио је на Високој школи у Београду. Своју богату каријеру је започео као уредник политичког листа „Време“. У периоду од 1876. до 1879. године, радио је у Министарству финансија. 1888. године је постављен за министра финансија у кабинету Николе Христића, али је након само неколико месеци поднео оставку на ту функцију.
Поред писања књижевних дела и економских расправа, превео је различита дела са више страних језика: руског, француског, немачког и енглеског.
Био је ожењен Аном, са којом је добио две ћерке, Милицу и Љубицу и сина, нашег прослављеног песника и дипламату, Милана Ракића.
Милан Ракић (1876-1938)
Милан Ракић је рођен у Београду 1876. године где је завршио основну школу и гимназију. Своје студије је завршио на Правном факултету у Француској након којих се вратио у Србију и ушао у дипломатску службу. За Ракића се каже да је један од стубова српске поезије. Са првим песмама које је написао јавио се у „Српски књижевни гласник“ 1902. године. Након тога је објавио још три збирке песама (1903. 1912. и 1924. године) које је књижевна критика и публика поздравила са великим одушевљењем. Није написао много, укупно око педесет песама, и нажалост, веома рано је пресатао да пише.
У част Милана Ракића установљена је престижна песничка награда "Милан Ракић" коју додељује Удружење књижевника Србије за најбољу песничку књигу у протеклој години.
Мионица данас, кроз бројне манифестације и догађаје, слави и обележава име и дело прослављеног песника и дипломате Милана Ракића.
Једна од најважнијих манифестација која је посвећена овом великану је "Траговима песника и дипломате Милана Ракића" која се сваке године одржава 30. септембра, на дан његовог рођења.
