Да ли ће Француска успети да ЗАУСТАВИ сукобе у области АФРИЧКОГ САХЕЛА?! (ФОТО)

Француска улога у Африци

Француска има ограничене ресурсе и људску снагу и интервенише у сукобима само када они пређу у реалну опасност за регију. Један од темељних неуспеха француске миротворне политике у њеним бившим колонијама јесте устанак Туарега у Малију и државни удар који је сменио цивилну власт у тој земљи. Французи нису много марили за тај устанак, па чак и на дестабилизацију Малија, што је довело до неометаног настанка транснационалне терористичке опасности која прети не само регији, већ и самој Француској. 

Хоће ли ЛАВАНДА замирисати Сиријом?! Да ли НОВИ АКТЕРИ и ФАЗЕ РАТА мењају ток КРВАВОГ сукоба?

Хашемитска краљевина ЈОРДАН пред уласком у КРВАВИ сиријски РАТ?!

Република Мали

Све се то није требало догодити. Мали је остварио невероватан привредни раст након 1990-их, заједно са отварањем демократији и релативној друштвеној стабилности. Мали је самоодржив по питању производње хране и један је од највећих произвођача памука у Африци. Ипак, хронични дефицит у спољнотрговинској размени чини земљу зависном о спољној помоћи и новца које Малијци шаљу кући из иностранства. Након добијања независности од Француске 1960.године, Мали је патио од сталних природних суша, побуна, државних удара и 23 године војне диктатуре на чијем је челу био Муса Траоре, па све до демократских избора 1992. изборених путем народне револуције.

Север земље, који се налази дубоко у сахарској пустињи, био је дуго под побуњеницима, сепаратистима из народа Туарега као и под исламистичким милитантима. Велика побуна 2013. у којој су освојени делови Малија водила је француској интервенцији на захтев владе. Земљом од 14,8 милиона људи влада председник Ибрахим Бубакар Кејта, који је успео у септембру 2013. да добије снажну подршку Малијаца с обећањима уједињења земље након побуне и ратних подвига на северу. 

УНИЈА ПАЛЕСТИНЕ И ЈОРДАНА: Шанса за мир на Блиском истоку или израелска подвала?

Бунтовни берберски народ Туарега и покрет "Азавад"

Туарези су берберски народ који насељава велико сахарско подручје од југозападне Либије и јужног Алжира до подручја Нигера, Малија и Буркине Фасо. Познати по својим плавим очима и традиционалној одећи, Туарези су такође баштиници прастарих сахарских караванских путева. У Малију их има пола милиона, док највећа група Туарега (два милиона) живи у Нигеру. Од јануара до априла 2012. започели су рат против малијске владе тражећи независност у северном Малију који називају „Азавад“. Сукоб је водио „Национални покрет за ослобођење Азавада“ који је део низа побуњеничких акција традиционалних номадских Туарега још од 1916.године.

Три побуњеничке групе у Малију потписале примирје

Исламистичка организација Ансар Дине

Та борба је потом добила још једну ширу конотацију кроз исламистичку групу „Ансар Дине“ која је загосподарила великим подручјем севера и заратила с Туарезима. Две стране су у међувремену неколико пута покушале заједно да дефинишу стварање нове државе, али је 14. фебруара 2013.године, Национални покрет одустао од свог захтева за независности Азавада па је затражио од малијске владе преговоре о будућем статусу севера Малија. 

Туарези потписали примирје

Француска мисија у Афици и појасу Сахела

Француска војна акција је озбиљно нарушила способност исламистичких милитаната у заснивању свог уточишта у северном Малију, али екстремисти и даље настављају да делују у подручју Сахела. Несигурност у великим подручјима јужне Либије, одакле се прелио део милитаната у Мали, и даље пружа потенцијалну снагу за неколико међународних милитантних организација. Границе су овде врло порозне, Сахара пружа невероватне могућности слободног кретања кроз Либију, Мауританију, Нигер и Тунис.

Одржавање стабилности овде тешко долази у светске медије, иако УН-ова мисија у Малију броји 6.200 људи, већином из афричких земаља. У тој мисији је и део оригиналног контингента који је учествовао у француској интервенцији, а Париз наставља да пружа логистичку подршку тим афричким снагама иако Француска није тренутно део УН-овог мандата у Малију. У земљи је сада стационирано 3.200 француских војника који углавном воде операције против малих група милитаната Ал Каиде у исламском Магребу или „Покрету за јединство и џихад“ у Западној Африци. 

Афричка држава, некада колонија,"кец је у рукаву" многих француских председника, чиме купује СЛОБОДУ

Ко заиста КРОЈИ будућност народима ратом опустошених земаља Блиског истока?!

Ал Каида Исламског Магреба (AQIM)

Тако у подручју реке Нигер и посебно у Сахелу оперишу две међународне терористичке организације. С обзиром да су на истој територији, УН-ове снаге су прво морале дефинисати мисију борбе против сваке од њих. Уз то, влада у Бамаку настоји да разреши односе с Туарезима и створи делотворну регионалну аутономију. Ипак, и даље се догађају понеки изливи насиља и борби. Колико је Мали постао велики проблем у француској самопројекцији заштитника Западне Африке говори и ширење „Ал Каиде у исламском Магребу“ (AQIM) која је прошле године почела да изводи циљане нападе по суседним земљама.

Док су биле под сталним утицајем несигурности и терора, Буркина Фасо и Мали, у пролеће 2016. AQIM је стигао до Обале Слоноваче, далеко од својих сахелских бастиона. Њихов највећи непријатељ и најбоља одбрана јесте здраво демократско друштво у коме се прожима вишестраначки систем и јамчи слобода изражавања, што је нарочито важно за афрички континент. Ту је привредни развој, главни покретач (не)задовољства често заустављен управо крхкошћу политичких институција. 

Чак 5.000 НАЈОПАСНИЈИХ џихадиста одлази из нама драге земље да сеју смрт по Сирији и Ираку!

РУСКО-ЈАПАНСКИ односи од почетка 20. века до ДАНАС: Токио решио да раскрсти са духовима прошлости?

Мете терористичке организације AQIM

AQIM циља хотеле које походе западни туристи и предузетници, надајући се да ће тиме напасти само срце афричких економија, сломити туристички сектор и одгодити идеје страних улагача. Тако је нападнут хотел „Radisson Блу“ у Бамаку, потом хотел „Сплендид“ у главном граду Буркине Фасо Уагадугу, а потом одмаралиште Гранд-Басам у Обали Слоноваче. Јасне су повезаности ових циљева, а нарочито зато јер су 2016. све три земље спровеле мирне председничке изборе, што је реткост за афричке земље.

Афричка држава, некада колонија,"кец је у рукаву" многих француских председника, чиме купује СЛОБОДУ

Обала Слоноваче, Нигерија, Буркина Фасо

У Обали Слоноваче последњих шест година извршена је импресивна реконструкција институција након што је ова нација искусила два грађанска рата између хришћанског југа (влада) и северних регија у којима владају муслимански побуњеници. Рат је трајао до 2002. до 2007. па опет од 2010. до 2011. Успех изградње нове државе довео је до сјајне нове победе председника Аласанеа Оутара 2015.

У Западној Африци то више није изолован случај. У Нигерији је дошло до мирног преноса власти од Гудлак Џонатана на Мухамадуа Бухарија; у Малију је Амадоу Тоумани Тоуре напустио председничку позицију у складу с малијским уставом; а у Буркини Фасо је дошло до неочекиваног повратка мирне демократије у којој је изабран Рох Марк Кристијан Каборе и у којој су његови противници јавно признали пораз и честитали на победи. 

Раха је ПРВА САУДИЈКА која се попела на највише ВРХОВЕ СВЕТА, али је пролазила кроз жестоке ОСУДЕ!

Улога Француске у могућим сукобима

Следећи Француску, која је 2014. прогласила да ће њене бивше колоније бити база за ратовање против исламског тероризма, Обала Слоноваче је кренула путем секуларизације друштва. У лето 2015. страним имамима забрањено је учење у џамијама на северу земље, а заустављене су и градње нових џамија у којима је планирано радикално образовање. Али подједнаку опасност даје и сама Француска. Њена традиционална улога у Африци пружа темељ са ког се могу проценити будуће француске интервенције на континенту. У последњим сукобима у којима је Француска учествовала дошло је до скоро потпуног колапса власти. Али, док то не угрожава безбедносну платформу, Париз може толерисати одређени степен нестабилности. 

Чули сте за Лужичке Србе, Влахе, Горанце и још многе друге народе али ко су ПОМАЦИ и где живе?

Исламска Република Мауританија

У том смислу је добро указати на Исламску републику Мауританију, која је преживела као држава зато јер је влада у Нуакшоту користила економске ресурсе како би купила мир међу разним племенским фракцијама. Али сада ти ресурси постају све тањи, па племена постају нестрпљива. Уз то, на власти је и даље Мохамед Оулд Абдел Азиз који је постао председник након државног удара 2009. AQIM користи Мауританију као своју транзитну зону за извршавање напада у суседним земљама.

У том смислу, Француска би требала да препозна претњу у Абдел Азизу и промени свој приступ; нпр. може пружати обавештајне податке или послати део трупа у Мауританију. Опет се праве исте грешке, јер ће Париз врло вероватно морати да оствари већу интервенцију у Мауританији. Упркос повицима у међународном простору, Француска ће у томе бити сама јер нема ниједне земље која има довољно интереса, способности, политичког капитала и знања у регији од Француске.