Да ли продаја ракетног система С-400 Саудијцима и Турцима штети Русији и њеним савезницима?
Да ли Русија превише ризикује продајом свог хваљеног оружја главним америчким савезницима
После објављивања вести да је Турска већ дала аванс за многохваљене руске ПВО системе С-400 и после саопштења из Москве, Службе за војнотехничку сарадњу да је са Саудијском Арабијом постигнут споразум о испоруци ових ракетних система, многима се наметнуло питање да ли може да се догоди да продата руска војна техника једног дана руши њене летелице. Јер, С-400 ће се ускоро наћи у рукама главног америчког савезника на Блиском истоку, као и у саставу наоружања једне од чланица НАТО-а.
ЗВАНИЧНО ЈЕ: Саудијска Арабија и Русија постигле договор о испоруци РАКЕТНИХ СИСТЕМА
Путин даје Саудијцима лиценцу за производњу НАЈПОЗНАТИЈЕГ ОРУЖЈА на свету
Саудијска Арабија и С-400
Саудијска Арабија је за куповину С-400 издвојила чак 3 милијарди долара, и судећи по томе, они би имали више ових ракетних система него Турска. Осим тога, Саудијска Арабија намерава да штити своје небо и америчким ракетама пресретачима THAAD, за које ће платити 15 милијарди долара.
Одговор на то питање већ се зна – свих пет пукова С-400 који би требало да буду испоручени Турској имаће системе распознавања “свој-туђ”, тако да је са њима немогуће обарање руских авиона. Наравно да ће бити заштићене и турске летелице, али ће програм заштите монтирати руски специјалисти, јер Москва није спремна да турским војним електроничарима открије своје тајне системе. То значи да Анкара неће добити техничку документацију о “мозгу” С-400.
Да ли ће Турска одустати од С-400?
Анкара би могла да одустане од куповине С-400 уколико не буде постигнут договор о заједничкој производњи – најавио је јуче турски министар иностраних послова Мевлут Чавушоглу:
- Председник Путин нам је рекао да можемо да предузмемо кораке ка заједничкој производњи, а технологија је кључна – рекао је Чавушоглу.
- Уколико руски став буде негативан, Турска би могла да постигне споразум са неком другом земљом.
Према писању руских медија, Турци су тражили да им се открије шифра, на шта су произвођачи одговорили да ће се они позабавити тиме да турски авиони буду заштићени и да не могу да открију своје тајне нити да им дају “лозинку”.
Путинов помоћник за војнотехничку сарадњу Владимир Кожин је потврдио 29. септембра 2017. године да је Турска уплатила аванс. Иначе, уговор је потписан 12. септембра, а Турска ће добити те системе у наредне две године. Бивши начелник главног штаба руских ракетних снага Виктор Јерсин објаснио је да је договор о ограниченом приступу у унутрашњи систем ПВО комплекса уобичајена пракса у продаји оружја.
- Купац нема право да самостално отвара те системе, и њихов софтвер контролишу само произвођачи, што се прецизира договором – каже генерал Јесин.
- Осим тога, купац преузима обавезу да тај систем не моиже да преда или прода другој држави. Наравно да су Руси свесни тога, да нема стопостотне гаранције да неки од С-400 неће доспети до водеће земље НАТО.
- Главна тајна С-400 ће бити заштићена. Сличне системе продају и Американци, који такође настоје да их заштите. Турци немају знања да "мозак" комплекса размонтирају и на основу њега направе свој – уверен је генерал Јесин.
ИСТОРИЈСКА ПОСЕТА: Саудијски краљ ДОПУТОВАО по оружје у Русију (ФОТО)
Русија сад има у свим војним окрузима ПВО системе С-400, а у новембру 2015. године такав систем су довезли у базу Хмејмим у Сирији како би је заштитили од напада из ваздуха. Било је то после рушења руског Су-24 на граници Сирије и Турске, када су га пресрели турски ловци Ф-16 и оборили. После тога, Турци су схватили да ће се било која слична авантура завршити трагично по њих. С-400 користи ракете различитог домета и може да руши не само авионе, већ и балистичке ракете.
Тајна дипломатија: Зашто се Руси и Американци састају "негде" на Блиском истоку?
Војни експерт Виктор Мураховски, главни уредник часописа “Арсенал отаџине” тврди да нико на свету нама такав систем као што је С-400. Једна од предности С-400 у односу на америчке “Патриоте” је та што руски систем може да гађа и циљеве који лете на висини од 5 метара, а амерички најниже 60 метара.
