Ервин Ромел: Прича о Пустињској Лисици, једном од највећих генерала свих времена

14. октобра 1944. двоје нацистичких официра су се појавили на вратима фелдмаршала Ервина Ромела, једног од најспособнијих и најцењенијих генерала Другог светског рата који је због својих војних успеха против Савезника у Северној Африци добио надимак Пустињска Лисица. Оптужујући га за учествовање у неуспелом атентату да се убије Адолф Хитлер, официри су му понудили избор: суђење због издаје или самоубиство. Свестан да га смрт чека у оба случаја, Ромел је прогутао капсулу цијанида у замену за имунитет своје породице.

Иако ће остати записан у историји као војни геније, Ромел је долазио из породице која није имала војну традицију. Његова сестра га је описала као благо и послушно дете. Развијајући занимање за математику и инжењерство, од 14 године показује талент за изградњу мотора и малих летелица. Без добрих оцена које би му омогућиле похађање факултета, размишљао је о раду у фабрици авиона у близини свог родног града у јужној Немачкој. Али његов отац, управник школе, позвао га је да размотри војску уместо тога. Након што су га артиљерци и инжењери одбацили, 18-годишњи Ромел је 1910. прихваћен у пешадију као кадетски официр. Остаће у војсци до краја свог живота - далеко од животног пута његовог оца и других рођака који су војску напустили након одрађивања обвезног војног рока.

Век од формирања Црвене армије: Многи не знају зашто је најмоћнија војска у историји добила баш ову боју за име и заставу (ФОТО)

Иако је Ромел познат по својим успесима за време Другог светског рата, он се већ за време Првог почео истицати храброшћу и тактичким деловањем. Учествујући у опасним нападима и мисијама извиђања током Првог светског рата, његови су се људи често шалили: "Где је Ромел, тамо је фронт." Али све то војно деловање, укључујући и један 52-сатни период у ком је његова јединица заробила око 9.000 италијанских заробљеника , дошао је с ценом. У септембру 1914., на пример, Ромел је јуришао на три француска војника с бајонетом након што је остао без муниције, да би био рањен у бедро тако снажно да му се отворила рана величине шаке.

ЗАПАД ОДУШЕВЉЕН ХРАБРОШЋУ РУСКОГ ПИЛОТА: Руси су сачували карактер својих дедова (ФОТО)

Три године касније, у Румунији је изгубио поприлично крви након што је погођен у руку, а уз то континуирано је патио од болова у желуцу, грознице и исцрпљености. Још више физичких потешкоћа почело се појављивати током Другог светског рата; од упале слепог црева до ране на лицу од гелера гранате. Затим, уочи Дан-Д инвазије, савезнички авион је погодио Ромелов кабриолет док се возио кроз Нормандију у Француској, што је резултирало слетањем аута са пута. Кад се прашина смирила, Ромел је био без свести, с вишеструким фрактурама лобање и комадићима стакла у лицу. Да би се прикрило накнадно присилно самоубиство популарног генерала, нацистички званичници рекли су јавности да је умро од последица тих повреда, а истина је изашла на видело тек након краја рата.

Због ЊИХ су умрли милиони људи: Ово су НАЈСУРОВИЈИ диктатори у историји (ФОТО)

Након Другог светског рата, Западни Савезници, сада у идеолошкој борби са Совјетским Савезом, почели су да улажу напоре да поново оживе репутацију Немачке. Притом су приказали Ромела као витешког борца, указујући, између осталог, да се очигледно никада није придружио Нацистичкој странци. Ипак, његово дивљење Хитлеру је неупитно. Када је Хитлер преузео власт, Ромел је поздравио његове планове за ремилитаризацију Немачке, назвавши фирера "ујединитељем нације".

Касније, кад су се двојица мушкараца боље упознали на почетку инвазије Пољске (што му је омогућило додељивање позиције заповедника дивизије у Француској), Ромел је писао својој супрузи да "Фирер зна шта је исправно за нас. "Такође је похађао течајеве нацистичке индоктринације и потписивао своја писма са "Хајл Хитлер! " Хитлер му је чак дао копију књиге " Мајн Кампф ". Тек касније, када је увидео да је пораз неизбежан, Ромел је постао свестан лудости нацистичких власти које су подржавале борбу до самог краја те је видео да Немачка мора да преговара са Савезницима.

80 година од АНШЛУСА: Аустријанци траже ЈАКОГ ВОЂУ

Након што је командовао тенковском дивизијом у француском Блицкригу 1940. године, (која је добила надимак "Фантомска Дивизија" из разлога што је Ромел често игнорисао наређења главног штаба у Берлину тако да на тренутке ни Генералштаб није знао где се дивизија налазила), немачки генерал је пребачен у Северну Африку како би помогао италијанским трупама против Британаца. Готово одмах је преокренуо ток рата, потискујући Британце натраг стотинама километара у низу одважних и лукавих напада, због којих је добио надимак "Пустињска Лисица", и унапређење у фелдмаршала. Након низа пораза у октобру 1942., бројчано надмоћни Британци су успели да зауставе Ромелов напредак у Египту, у близини Ел Аламејна. На рубу залиха са тенковима, муницијом и горивом, Ромел је био спреман да се повуче.

РУДИГЕР СУХСЛАНД: Гебелс је стварао немачку фабрику снова

Али Хитлер му је послао писмо у ком му је наредио да не предаје "ни један педаљ земље". "Што се тиче ваших војника", додао је фирер, "не можете им показати ниједан други пут осим победе или смрти". Упркос његовој оданости Хитлеру, Ромел је одбио директну наредбу због процене да ће његове снаге бити у потпуности уништене. Такође је занемарио наредбу дату немачким генералима да врши егзекуције савезничких специјалних снага које би биле ухваћене иза непријатељских линија. На крају, Ромел се повукао све до Туниса, победивши Американце у једној тенковској бици и изгубивши другу против Британаца - пре него што се вратио у Европу у марту 1943. Два месеца касније, Савезници су Немце избацили из Северне Африке, спремајући терен за инвазију Италије.

Девојчице по Хитлеровом избору: Шокантни снимци летњег кампа за младе нацисте (ФОТО/ВИДЕО)

Уз предстојећу савезничку инвазију Западне Европе, Ромел је добио задатак крајем 1943. да изврши преглед немачке одбране дуж неких 2500 км атлантске обале. Упркос Нацистичкој пропаганди, закључио је да подручје нема добру одбрану. Под његовим надзором нацисти су изградили утврде, поплавили обалне низине како би их учинили непроходним и поставили огромне количине бодљикаве жице, мина и челичних блокада на плажама и у мору. Ромел је такође хтео да има тенкове спремне близу обале како би спречио Савезнике да успоставе упориште након искрцавања, али су га други генерали надвладали, преферирајући то да задрже већину њих у унутрашњости. Та се одлука касније показала кобном будући да су ноћ пре Дан-Д инвазије Савезници извршили велику операцију с падобранцима који би окупирали мостове и тако спречили долазак немачких тенкова на обалу.

АРИЈЕВСКА РАСА: Деца настала у Хитлеровом тајном пројекту су И ДАЉЕ ЖИВА

Како се немачка војна ситуација погоршавала, група високих официра покушала је атентат на Хитлера с актовком бомбе, који је спречен у последњем тренутку. Ромел је био пријатељ с неким завереницима и сигурно је разговарао с њима о будућности након Хитлера. Ипак, пуни опсег његовог учешћа у завери остаје непознат. (Према његовој удовици, он се супротстављао атентату, али је хтео да Хитлер буде ухапшен и доведен пред суд.) Но без обзира да ли је невин или не, његово име је испливало касније за време нацистичке истраге, што је натерало Хитлера да нареди његову смрт.

Током врхунца Ромеловог успеха у Северној Африци, британски премијер Винстон Черчил имао је речи хвале у британском парламенту. "Имамо врло мудрог и вештог противника који се бори против нас и усудио бих се рећи великог генерала". Жорж Патон, Бернард Монтгомери и други врховни савезнички генерали такође су изразили своје поштовање према немачком фелдмаршалу , а Ромел је одговорио сличном мером изјавивши за Патона да је мајстор мобилног ратовања и да Монтгомери никад није направио озбиљну стратешку грешку.

Ово су прави ПРОКЛЕТНИЦИ: Хитлерова јединица састављена од УБИЦА, СИЛОВАТЕЉА и ПСИХОПАТА (ФОТО/ВИДЕО)

За разлику од осталих истакнутих Немаца из доба Другог светског рата, Ромел је избегао масовну осуду. Заправо, његово име и даље носе две војне базе и неколико улица у Немачкој, а споменик у свом родном граду слави га као "витешког", "храброг" и "жртвом тираније". Ипак, и даље остају особе укључујући и историчаре који га сматрају "дубоко увереним нацистом" и "антисемитом" који је северноафричке Јевреје користио као робовске раднике.

Иако се већина историчара слаже да се Ромел вероватно више бринуо за своју каријеру него о нацистичким злочинима, чињеница је да није упрљао своје руке истим. Како за време Првог светског рата, тако и за Другог није допуштао малтретирање војних заробљеника те је за време кампање у Северној Африци, упркос противљењима, смањио дневне рације воде својој војсци како би их поделио са затвореницима. Иако је подржавао Хитлера, због своје хуманости у рату показао је одлике витештва и генерала који цени супарнике.