НЕООСМАНИСТИЧКИ СНОВИ ТУРСКЕ: Власти пробудиле жељу за "старим добрим временима"
Постоји неколико суморних знакова који показују да је стратегија Анкаре у Сирији и Ираку на погрешном путу, сматра политички аналитичар Догу Ергил.
Ергил је у интервјуу за Спутњик навео неколико узнемирујућих знакова за које каже да наглашавају недостатке политике Анкаре према Сирији и Ираку.
Интервју долази након што су Русија и Сирија изразиле забринутост због недавних напада турске авијације на положаје курдских Јединица за народну заштиту (ЈНЗ). Техеран је, са своје стране, уложио протест против изјаве председника турског парламента Нумана Куртулмуша, који је навео да је расправа између Анкаре и Багдада због војне базе Башика у северном Ираку „иранска етнички и верски оријентисана политика“.
Турска влада сматра себе наследницом Отоманског царства изјављујући да има „историјско право“ да дејствује у региону као да су ове области још увек део царства. Ово је једнострани став“, сматра Догу Ергил.
Он каже да би Анкара требало да схвати да људи који живе у тој области не желе поново да падну под власт „отоманског султана“ и постану део обновљеног царства.
- Уместо тога, они желе да Турска допринесе решавању регионалних проблема и учествује у преговорима, а не да претендују на ове територије као на свој протекторат - додаје он.
Ергил упозорава да би некадашња изградња турског царства могла да подстакне нове тензије у региону.
- Неспремност Анкаре да призна садашњу сиријску власт наноси штету сопственом легитимитету Турске. Показујући своју спремност да промени границе у региону, Турска доводи у питање неповредивост својих граница - истиче Ергил.
Коментаришући жељу Анкаре да учествује у војним операцијама у Мосулу, он је рекао да „то није реторика која може да се користи на државном нивоу“.
- Турска може да уђе у Сирију и Ирак. Али није јасно да ли ће Турска имати довољно снаге да постигне дугорочне резултате и сачува своје положаје. То је веома спорно питање - наглашава Ергил.
Он додаје да такође није јасно „да ли Турска жели да допринесе очувању развоја етничке и верске различитости која одликује регион у целини, или настоји да наметне сопствене политичке, етничке и верске жеље“.
- Уколико се изабере друга опција, то би могло да доведе до ескалације постојећег сукоба и појаве нових жаришта напетости у региону“, каже аналитичар. Он се такође пожалио на чињеницу да се Турска више концентрише на нападе на ЈНЗ него на терористе ИС-а, за шта он сматра да се може објаснити чињеницом да курдски проблем још није прописно решен.
- Ако ме питате да опишем политичку ситуацију око јужне границе Турске, одговорићу вам једном речју — неизвесност - каже Ергил и додаје да би Анкара требало да схвати чињеницу да ће политичко присуство курдских снага у региону бити неограничено.
Вести из Сирије и Ирака можете прочитати овде.