КО НАОРУЖАВА УКРАЈИНУ? Запад шаље "смртоносну" помоћ Кијеву, а на изненађење свих - само једна земља ТО ОДБИЈА ДА УЧИНИ

Последњих недеља, између осталих, Америка, Шпанија, Француска, Велика Британија и балтичке земље, пружиле су различите врсте војне подршке Украјини у ишчекивању руске агресије.

Колико год да је украјинска војска напредовала од 2014. године, она и даље не би била дорасла пуној руској инвазији. Због тога се Америка и њени савезници надају да ће западно оружје и обука - поред претње финансијским санкцијама - одвратити руског лидера Владимира Путина од инвазије.

НАТО нема никакву уговорну обавезу да брани Украјину јер та бивша совјетска земља није чланица алијансе. Међутим, савез је јасно ставио до знања да стоји уз Кијев и позвао Москву да деескалира тензије.

Чини се да су неки војни кораци замишљени као одвраћање Русије од било каквих агресивних акција, док су други припрема за озбиљан сукоб. У сваком случају, кажу стручњаци, помоћ би могла да покаже Путину да је цена инвазије на Украјину превелика.

Украјина је затражила улазак у НАТО, чему се Русија оштро противи. Руски званичници су захтевали да се НАТО не шири даље на исток, али је алијанса одбила ове захтеве. Кремљ због тога окупља своје снаге на западној граници, тврдећи да је забринут за безбедност.

Последњих година украјинске снаге су успеле да повећају оперативност, али руска војска је остала далеко доминантнија и способнија. Русија је распоредила најмање 100.000 војника на граници са Украјином, а амерички званичници су упозорили да би до напада вероватно могло доћи средином фебруара.

Иако алијанса чврсто стоји иза Украјине, обим подршке се разликује од чланице до чланице, а помоћ једне земље упадљиво је изостала.

Прва пошиљка војне помоћи коју је обећао амерички председник Џо Бајден стигла је у Украјину 22. јануара. Америчка амбасада у Кијеву објавила је у суботу на Твитеру фотографије пошиљке за коју је рекла да је управо стигла из Америке, са близу 90 тона "смртоносне помоћи", укључујући муницију за браниоце на линији фронта.

Други контигент помоћи, тежак око 80 тона и вредан више од 200 милиона долара, стигао је сутрадан, што је на Твитеру потврдио украјински министар одбране Олексиј Резников.

За сада није познато о којем се конкретно оружју или опреми ради. Тај пакет помоћи био је одобрен још у децембру прошле године, али америчка влада га је до прошле недеље блокирала. Тада је телевизијска станица НБЦ извештавала да је фокус Вашингтона био на дипломатији, дакле разговорима са Русијом.

Тих 200 милиона долара само је мали део онога што је Америка у војној опреми и оружју дала Украјини од 2014. године. Према подацима америчке владе, од напада Русије на Украјину и анексије Крима до данас, Вашингтон је за војну опрему и обуку војника у тој земљи потрошио укупно 2,5 милијарди долара.

Данска је недавно одлучила да пошаље четири додатна борбена авиона Ф-16 у Литванију за ваздушну патролу, као и фрегату од 160 људи у Балтичком мору. Француска је са своје стране понудила да пошаље трупе у Румунију.

Велика Британија је објавила да шаље Украјини лаке противоклопне одбрамбене системе наоружања, као и малу групу елитних специјалаца за обуку украјинских снага.

Естонија, Летонија и Литванија су недавно добиле одобрење од Америке да пошаљу оружје америчке производње Украјини ради додатне одбране. Естонија испоручује противоклопне ракете Џавелин, док Летонија и Литванија обезбеђују противавионске ракете Стингер и пратећу опрему.

- Искрено се надамо да се Украјина неће имати потребу да користи ову опрему и позивамо Русију да заустави своје агресивно и неодговорно понашање - наводи се у саопштењу балтичких земаља.

Шпанија је у четвртак саопштила да шаље ратне бродове за подршку морнаричким снагама НАТО-а у Средоземном и Црном мору и да размишља о слању сопствених борбених авиона у Бугарску.

Турска је још прошле јесени пристала на оквир војне сарадње са Украјином и продала серију дронова који су распоређени у Донбасу, што је разбеснело Москву.

Канада, која има трећу по величини популацију Украјинаца изван Украјине и Русије, послала је јединицу за специјалне операције на обуку и није искључила слање одбрамбеног оружја.

Новоизабрана влада Чешке отворена је за испоруку оружја Украјини у координацији са другим земљама.

Међутим, нису сви западни савезници сагласни са политиком слања војне помоћи. Немачка министарка спољних послова Аналена Бербок је још током своје посете Вашингтону почетком јануара ставила до знања да Берлин има "другачије гледиште према војној подршци Украјини“. Немци одбијају испоруке оружја Украјини и упозоравају на могућност ескалације сукоба са Русијом.

Главни разлог за ову одлуку Немачке је нова забрана извоза оружја у зоне сукоба. Бербокова је прошле недеље током посете Кијеву рекла да је та политика "укорењена у нашој историји.

Немачка је била четврти по величини светски извозник оружја у последње четири године, са великим клијентима укључујући Египат и Саудијску Арабију, али се претходна влада такође противила слању оружја у Украјину како би избегла провоцирање Русије, која је пети највећи трговински партнер Европске уније.

Према писању "Волстрит журнала", Немачка је блокирала испоруку хаубица које је Естонија хтела да пошаље Украјини. Наиме, то изворно совјетско оружје прављено је у Источној Немачкој, а касније извезено у Финску, па уступљено Естонији. Немачка, као земља порекла, мора да одобри даљу дистрибуцију.

Украјински министар спољних послова Дмитро Кулеба оптужио је Берлин да "подрива јединство" и "охрабрује Путина" да нападне његову земљу, тврдећи да такав потез неће помоћи у смиривању тензија са Москвом. Одлука немачке све више фрустрира и европске савезнике који појачавају притисак на њу да се прикључи кампањи војне помоћи.

Немачки канцелар Олаф Шолц понудио је алтернативу, нагласивши да у случају руске агресије на Украјину Немачка разматра могућност увођења санкција против пројекта гасовода Северни ток 2, који је готов и који чека употребну дозволу Немачке.