Ако вас пут нанесе у Сомбор, ових шест знаменитости не смете да пропустите (ФОТО)

Када вас пут на несе у прелепи град у срцу Војводине, Сомбор, неколико знаменитости не смете да заобиђете.

Када се нађете у Сомбору, полако корачајте његовим улицама и трудите се да запамтите што је више могуће ове лепоте које га красе. Можда нема површину као неки огроман град, али зато одише романтиком. Сигурни смо да ћете се напунити позитивном енергијом будете ли провели мало времена у њему. 

Ово су неколико наших предлога шта би требало да видите у њему.

1. Градска кућа - Варошка кућа, Магистрат

Градска кућа је централни архитектонски симбол града. Настала је на темељима некадашњег каштела грофа и капетана Јована Бранковић (синовца и законитог наследника несуђеног српског деспота, грофа Ђорђа Бранковића).

Најпожељније ловиште на свету: Природно богатство које је у центру Војводине (ФОТО/ВИДЕО)

Гроф Јован Бранковић је 1717. године именован за капетана сомборског војног шанца. Свој каштел гради 1718. године.

Чеони део зграде био је окренут ка Светођурђевској цркви, а испред западне стране зграде (простор данашњег Трга Светог Тројства) текао је рукавац речице Мостонге, преко које је мост водио на ливаду.

Након смирти грофа Јована Бранковић 1734. године, зграда је продата управи тек проглашеног слободног и краљевског града за потребе смештаја магистрата (1749. година). На темељима каштела 1842. године саграђена је данашња Градска кућа у стилу неокласицизма.

У згради је била смештена градска управа и чиновништво, у Свечаној сали су одржаване седнице градског Магистрата, у приземљу су се налазили дућани, а неко време овде је био смештен архив града и градска библиотека.

У Градској кући је новембра 1918. и октобра 1944. године извршена примопредаја града између окупаторске и ослободилачке војске.

2. Жупанија

У њој се налази соба колико једна година има дана. У једној од њих налази се чувена слика "Битка код Сенте", највећа у Србији, насликана на 28 квадратних метара платна.

Монументална и реалистична слика Ференца Ајзенхута "Битка код Сенте" наручена је 1896. године за прославу миленијума од доласка Мађара у ове крајеве. Слика димензија 7 x 4 м представља највеће уље на платну у нашој земљи.

Постављена је у Свечану салу Жупаније 1898. године. Битка се одиграла 11. септембра 1697. године у Бачкој, код Сенте.

Да бисте видели ову слику, морате се најавити на број телефона: 025/434-350

Удружење које чува традицију: "Брежанке" су жене које се баве хуманитарним радом у Сомбору (ФОТО)

Цртеж "Сомбор виђен очима птице" архитекте Бранислава Јовина, постављен је такође у згради Жупаније. Идеја је реализована, а цртеж чува изглед града за будуће векове.

Архитекта Бранислав Јовин је више од годину дана интензивног рада стварао своје уметничко ремек дело, досад невиђено.

Дело "Сомбор виђен очима птице" представља синтезу урбанизма, инжењерства и уметности. Архитекта је у раду користио геодетске карте, авио снимке и преко 600 фотоса значајних објеката града које је сам снимио. Нацртао је 15.000 објеката града Сомбора.

3. Градски музеј Сомбор

Градски музеј Сомбор данас је регионални музеј комплексног типа и поседује одељења: археолошко, нумизматичко, етнолошко, историјско, завичајне историје уметности и збирку савремене југословенске уметности.

Музеј поседује и стручну библиотеку са вредњим издањима 18-20. века. Галерија савремене југословенске уметности Градског музеја у Сомбору поседује збирку уметничких дела откупљиваних на годишњим изложбама Ликовне јесени. Ову манифестацију је покренуо 1961. године тадашњи управник Градског музеја и славни сликар Милан Коњовић. 

Кроз тридесет и четири године постојања манифестације сакупљена уметничка дела показују развој уметности у бившој Југославији – од шездесетих, преко седамдесетих и осамдесетих, до почетка деведесетих, када постаје јасно да југословенска уметност заузима два паралелна правца: традиционалног сликарства и уметности која прихвата промене настале развојем информатичких система и нових технологија.

Ликовна јесен је обновљена 2008. године.

4. Српска читаоница

Зграда је изграђена 1882.године у стилу еклектизма за потребе Српске читаонице која је основана 1845. године на иницијативу 72 најученија и најугледнија Србина.

Песник Лаза Костић, након женидбе са Јулијаном Паланачки, постаје члан Српске читаонице 1897. године, а 1901. године изабран је за председника Читаонице.

Дужност председника Лаза Костић ће обављати до смрти 1910. године. У знак пијетета према свом дугогодишњем председнику, Српска читаоница је наредних годину дана била без председника.

Уз библиотеку Српске учитељске школе, Српска читаоница била је до 1918. главна српска књижница у граду, након чега ту улогу преузима Градска библиотека.

5. Историјски архив - Пашина кула и Крушперова кућа

Пашина кула представља траг некадашњег боравка Турака у Сомбору и најстарије је сачувано градско здање које потиче с краја XVI или почетка XVII века.

Претпоставља се да су Турци након освајања Сомбора 1541. године некадашњу цоборсентмихаљску трвђаву само преправили и доградили за потребе варошког заповедника. Кула квадратне основе са приземљем и два спрата, сачувала је свој некадашњи изглед и са Крушперовом кућом предсетавља јединствену целину.

Паул Крушпер од Варбоа, управник царских добара, гради 1771. године једноспратну правоугаону породичну палату у каснобарокном стилу на месту које је било предвиђено за изградњу зграде Жупаније. Крајем XIX века овде је смештена градска пошта, а касније и телефонска централа.

Данас је у овој згради седиште Историјског архива Сомбора чува архивску грађу стару више од три века.

Рај за све риболовце: У сомборској општини мноштво терена за пецароше (ФОТО/ВИДЕО)

Историјски архив "Сомбор" основан је 1948. године. Територијално је надлежан за град Сомбор и општине: Кула, Апатин, Оџаци и Бач. Архив поседује 558 фондова и збирки који покривају временски период од 1612. године.

Архив поседује 29 фондова и збирки категорисаних као културно добро од изузетног значаја као и 74 фонда и збирке категорисаних као културно добро од великог значаја. Највреднији документ који се чува у Архиву је оригинална Повеља слободног и краљевског града Сомбора из 1749. године, са потписом и печатом царице Марије Терезије.

6. Кронић палата

Изграђена је 1906. године у стилу еклектизма и једно је од најлепших сомборских здања. Зграду је изградио богати сомборски адвокат и велепоседник др Стеван Кронић.

Наследници др Стевана Кронић су због финансијских проблема 1938. године зграду продали апотекару мр Ђорђу Антићу. Након завршетка Другог светског рата зграда постаје државно власништво.

Данас је у њој смештен Трговински суд. Испред зграде налазио се православни крст од црвенкастог мермера, подигнут 1856. године, а у послератном периоду премештен је у порту Велике православне цркве.