ДВЕ ВЕРЗИЈЕ! Ево како је Шид добио име

Шид, град са близу 16.000 становника, има значајне потенцијале у свим делатностима, који му дају перспективу да буде модеран град пожељан за савремен живот и стваралаштво. Шид је не само седиште општине и институција, већ пре свега трговачки, финансијски, индустријски , културни, и образовни центар општине.

Општину Шид чине 19 насељених места , 18 села и Шид као центар општине. Привредни потенцијал Шида највише је изражен у самом положају места, на тромеђи Р.Србије, Хрватске И Републике Српске.Простире се на површини од 687 км2, што чини 3,2% укупне територије Војводине.

Подручје општине располаже привредним ресурсима који обезбеђују основне претпоставке за повећање економске снаге и динамичнији развој општине. Међу значајније ресурсе убрајају се пољопривредно земљиште, шуме, водни ресурси,као и погодни услови за развој туризма.

ИСТОРИЈСКЕ ЗАНИМЉИВОСТИ: Погледајте како је изгледао маскенбал у српској кафани 1924. године (ФОТО)

Пољопривредно земљиште представља најобимнији и најзначајнији ресурс на који се ослања готово цела привреда ове регије. Подручје општине сврстава се у ред најбогатијих у Војводини по шумским површинама. Под шумама је око 22.000 ха.

Рачуна се да је прво насеље почело да се диже око потока у првој половини 16. века. Пошто је безбедност трговачких каравана на простору преласка потока била све боља, караване су се одмарале поред караула, ту се повремено задржавале и насеље се постепено ширило и јачало.

Претпоставка да су се становници првог насеља код товарничког гробља насилно преселили на поток Шидину, вероватно отпада, пошто нема никаквих знакова да је насеље код товарничког гробља постојало, тим пре што се недалеко гробља налази село Товарник чије је постојање старијег датума и није било никакве потребе да се на удаљености од свега два километра подиже ново насеље.Насеље се ширило западно од Шидине и временом долази до подизања трговина и занатских радњи. Насеље је у почетку било мало, али већ крајем 17. века проширује се и постаје центар како за мања насеља према Фрушкој гори, тако и према реци Босуту и Босутским шумама.

Да се Шид, као насеље, почео развијати око потока, може да нам послужи и пример отварања прве апотеке у Шиду. У првој половини 19. века осетила се потреба да, поред лекара кога је Шид већ имао, треба и апотека.
Жупанијска власт и апотекари из Сремске Митровице и Вуковара противили су се отварању апотеке, јер су се болесници, којима је био потребан лек снабдевали код домаћег лекара или у апотекама Вуковара и Сремске Митровице. С обзиром што је Шид у то време већ био велико насеље, са доста занатлија, без железничке пруге а удаљен од суседних места са апотекама преко 30 километара, становништво Шида је с правом тражило да се у њиховом месту отвори апотека, пише шидски портал.

НОСИОЦИ ИСТОРИЈЕ! Они су најзнаменитији Шиђани

После више од 10 година, борбе за отварање апотеке, дозволу је добио 1846. године млади апотекар Аугуст Козјак, који ју је исте године и отворио. Када је Козјак први пут дошао у Шид гледао је да апотеку отвори у средини места. Пошто је највећи број кућа углавном био сконцентрисан око потока, он је недалеко од њега и отворио апотеку у кући која је била покривена трском. Убрзо је на том месту подигао нову велику кућу, за оно време и најлепшу у Шиду, у којој је сместио апотеку. Ту се она задржала скоро 80 година. Занимљиво је поменути да је породица Козјак била власник апотеке преко 100 година и да је њено вођење прелазило од оца на сина све до наших дана, тј. до национализације 1947. године.

Још један податак може да послужи о месту првобитног насеља Шид. Прве трговачке и занатске радње отворене су у Шиду са једне и са друге стране потока. Тврди друм према Илоку пролазио је поред потока који је често угрожаван изливањем воде на насеље, причињавајући тешкоће и путницима према Илоку. Већ у 18. веку насеље се све више ширило западно од потока, и ако је с друге стране потока било врло погодног земљишта за развој места. Правац даљег развоја насеља вероватно је одлучило подизање грко-католичке цркве на равном простору западно од потока, где су подигнуте и зграде властелина Крижевске бискупије. На истом простору налазила се и српско-православна црква.

Изградњом железничке пруге од Винковаца до Сремске Митровице која је завршена 1893 године, подстакла је тадашњу власт, на интервенцију Крижевачке бискупије, да се приступи на изградњу новог пута од Шида према Илоку на равној површини удаљеној око 400 метара од потока а који је пролазио поред грко-католичке цркве и економских зграда властелинства.

СПОМЕНИК КУЛТУРЕ У ШИДУ! Галерија Сава Шумановић привлачи огроман број посетилаца

Постоје разне претпоставке о пореклу самог имена Шид.

По свему изгледа да је име потока Шидина  и насеља везано за обраслу и густу шикару, која се звала "сита". Насеље које је изникло око сите, названо је сит а касније Шид. Поток који пролази кроз насеље Шид добио је име Шидина. 

Друга претпоставка говори како је преко потока био саграђен мост још у доба Римљана. Како се мост мађарски каже "хид"(хíд) и ово насеље око моста, тј. хида претворило се у Шид.
Како се узело, једно се може констатовати, да у предтурско доба и прве деценије турске владавине, насеље са именом Шид није постојало. Вероватно су се на ширем простору Шида налазила нека ситна насеља која су провалом Турака исчезла, становништво се одселило а насеље уништено. Пошто се насеље почело развијати после провале Турака, први становници су били Срби који су већ у то време чинили већину становништва у Срему.