Градски драгуљ историје: Карађорђев парк крије многе тајне о древним Зрењанинцима (ФОТО/ВИДЕО)
Многи Зрењанинци верују да се Карађорђев парк одувек налази ту где је сада, то, ипак, није тако...
Паркови... Места сусрета, растанка, места која носе мирис детињства, најлепших сећања, започетих љубави на некој од клупица, место мира, тишине, доброте коју природа и зеленило са собом носи. Места која представљају драгуљ једног града, његова плућа, тело и саму срж живота свих грађана, али и приче, легенде и мистерије које са собом носи порекло и стварање једног парка.
Баш такав један парк налази се у Зрењанину, једном од најлепших градова Војводине, Карађорђев парк који је по свом пореклу и настанку један од најзначајнијих паркова у овом граду.
Оваква светиња се ретко где може видети: Храм Светих Благовести даје посебан сјај Алибунару (ФОТО/ВИДЕО)
БИЗНИС ЗОНА КОЈА ГОДИ СВАКОМ ИНВЕСТИТОРУ: Домаћи или страни - није битно, успешно пословање је загарантовано (ФОТО/ВИДЕО)
Ко једном дође, више одавде не иде: Идилично окружење за инвеститоре, из годину у годину све више радних места (ВИДЕО)
Многи Зрењанинци верују да се Карађорђев парк одувек налази ту где је сада. То, ипак, није тако, јер Карађорђев парк спада у најмлађе зрењанинске паркове. На месту где се сада налази формиран је 1954. године.
Наиме, Карађорђев парк у Зрењанину, формиран је на месту где се налазило Вашариште, које се простирало на 11 хектара земљишта и вашари су се у прво време одржавали два, а касније пет пута годишње на том месту.
Од вашаришта до најпознатијег парка
Простор вашаришта је оивичавао Стари Бегеј и до њега се могло преко два моста - један је био на углу Љубљанске и Таковске улице, где и сада стоји Крст чак из тог времена. Други мост је био из Немањине улице. Ту су се налазили кафана, радионице занатлија, па чак и редакција локалног листа.
Вашариште је било опасано дрворедом багрема и киселог дрвета, након чега се створила идеја да се од вашаришта направи парк који ће врло брзо након формирања истог постати прави градски драгуљ.
Након завршетка рата прво је у централном делу тог простора подигнут споменик жртвама фашистичког терора, аутора Александра Солодова. На том месту сахрањени су посмртни остаци 200 жртава међу њима и Жарка Туринског, Жарка Зрењанина и Коче Коларова.
Споменик палим борцима и жртвама фашистичког терора 1941-1944. године, налази се на Карађорђевом тргу. Место је одабрано по сећању на простор на ком су били обешени родољуби из Панчева. Идеју за подизање споменика дао је тадашњи председник Републике - Јосип Броз, а грађен је из средстава добровољних прилога. Израдио га је каменорезац Аладар Тунер из Зрењанина, на основу пројекта архитекте чије је име остало непознато. Зна се једино да је архитекта био пореклом Рус, што наводи на претпоставку да је и овај споменик пројектовао Солодов.
Споменик је откривен 4. августа 1946. године, а на откривању споменика је говорио отац Соње Маринковић и мајка Коче Коларова.
Након овога, врло брзо родила се идеја да се око споменика формира парк. На око пет хектара засађено је дрвеће, направљене су стазе, а парк је опасан бодљикавом живом оградом, и у њега се улазило кроз капије. Касније је ограда уклоњена и тада је парк добио облик који и данас има.
Захваљујући идеји Зрењанинца Бориса Павлова у парку је направљена Алеја великана, а на ободу парка никла је и хала "Медисон", касније је парк добио и дечје игралиште и трим стазу. У продужетку парка је градски стадион и палата спортова "Кристална палата".
Културно-историјски значај Карађорђевог парка - Алеја великана
Алеја великана у Карађорђевом парку представља јединствени споменички комплекс са спомен-бистама 15 заслужних Зрењанинаца и великана који су на неки начин повезани са градом Зрењанином.
У Алеји се налазе спомен-бисте академског сликара Уроша Предића, научника и привредника Павла Аршинова, просветног добротвора Нестора Димитријевића, сликара и оснивача Уметничке колоније у Ечки Тивадара Вањека, научника Михајла Пупина, лекара Васе Савића, композитора Анталфија Жироша Дежеа и секретара обновљеног Организационог одбора савремених Олимпијских игара Кемења Ференца, лични секретар Вука Стефановића Караџића Александар Сандић, глумац Тоша Јовановић, сликар Константин Данил, новинар и уредник првог градског листа на мађарском језику "Торонтал" Лаука Густав, књижевник и преводилац Раду Флора, кошаркашки репрезентативац Вилмош Лоци и диригент Слободан Бурсаћ.
Пројекат је финансиран из буџета Града Зрењанина. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.
