Немци поново запалили Београд: Недеља за нама обележена питањем: "А идеш ли на Рамштајн?"

Права помама за бендом Rammstein потреса Београд већ данима, чак и након дугоочекиваних концерата легендарне групе, која је заблистала на сцени током две незаборавне вечери викенда за нама.

Rammstein је запалио сцену 24. и 25. маја на Ушћу, обележавајући свој трећи долазак у српску престоницу. Сваки пут, жар и жеља публике да се доживи овај спектакл били су готово опипљиви, јер чак и они који себе не називају фановима су остали запањени сценским наступом и пиротехничким екстраваганцијама, које су тема разговора већ пуне три деценије.

Недељама се причало о колосалној бини, дугачкој 60 метара и високој 36 метара, која долази са 90 камиона, постављаној 6 дугих дана, где су пламенови достизали висину од чак 20 метара и која је грејала све присутне у прохладној мајској ноћи! Пламеном је, уз помоћ пиротехничара, управљао и певач бенда Till Lindemann, који је такође носилац лиценце за паљење ватре. Бенд је и на својим почецима долазио на наступе са три шлепера. У једном су, већ погађате - била пиротехничка средства.

Оно што свако прво запази код овог бенда су тешки, готово индустријски рифови, спојени са електронским ритмовима и синтовима, уз текстове певане на немачком језику, који није уобичајен у глобално популарној музици. Њихов избор да певају на немачком потиче из једноставне чињенице: нису знали енглески језик. У интервјуима су често истицали своје нервирање у младости због тога што су немачки бендови певали на језику који нису разумели, за публику која је такође слабо владала тим језиком.

Када је реч о звуку, бенд потиче из музичког жанра познатог као Неуе Deutsche Härte, или НДХ, што значи "Нова немачка тежина", жанр који комбинује индустријске металне звукове, грув, као и техно и електронске ритмове, који су у живом извођењу још уочљивији.

Никад нису мењали састав!

Формиран 1994. у Берлину, састав бенда Rammstein остао је непромењен од првог дана: певач Till Lindemann, гитаристи Richard Круспе и Паул Ландерс, басиста Оливер Риедел, бубњар Christoph Schneider и клавијатуриста Christian "Флаке" Лоренз.

Име бенда инспирисано је аеродромом на којем се догодила велика авионска несрећа 1988. године. Постигли су успех са два албума у деведесетима (Херзелеид, Sehnsucht), уз култни ливе албум из Берлина, који им је донео фанове широм Европе. Иако многи нису разумели текстове, осећали су енергију и провокацију.

До тада, немачки језик био је више повезан са негативцима у филмовима о Другом светском рату, и Rammstein се ваљано поиграо с тим - наравно, провоцирајући, као и многи пре и после њих. Увек су тежили да изграде дистанцу од било каквих десничарских или екстремистичких идеологија. Критика тврди да су их неонацистички групији из Немачке и тог дела света увек мрзели, док су привлачили углавном неупућеније групе, које је привлачио сам језик, иако нису разумели речи.

Зашто их волимо иако их не разумемо (у потпуности)?!

У Америци, и западу уопште, њихову афирмацију помогао је редитељ Давид Lynch, који је укључио песме "Rammstein" и "Хеирате Mich" у музику за свој филм "Лост Highway". Њихов највећи успех, ипак, дошао је са албумом "Mutter", из којег се истакла песма "Sonne", која је обележила и овај концерт: првенствено у "тврдој" верзији, праћеном колосалним пламеновима, који су достизали висину од око 20м, али и у акустичној верзији, која је обележила крај наступа на Ушћу. Сам финиш концерта је управо и врхунац доживљаја: након пламенова и ласера, пред читавом публиком се подигао огромни облак белих конфета, имитирајући снег и симулирајући мистичну атмосферу спота "Sonne". 

Момци су након тога издали још неколико популарних албума (Росенрот, Неименовани албум из 2019.) са неколико хитова који су увек присутни на листама за концерте. Антиимперијалистички хит "Америца" (песма са енглеским рефреном) и програмска "Бензин", "Pu*sy" постале су најслушаније песме у Немачкој, иако је у видеу било много експлицитних сцена. Пуну верзију видеа друге песме могли сте да видите само на сајтовима за одрасле, али и да је доживите сада на Ушћу.

Песма "Deutschland" их је 2019. поново довела на врх музичких листа Немачке, с обзиром да се текст и ефектни видео обрачунавају са свим аспектима немачке историје, од периода Рима и средњег века до Другог светског рата и данашњих дана. Наишла је на оштру критику, а коначна одлука била је промена чувене линије "Deutschland, Deutschland über alles" у "Deutschland, Deutschland über allen", што се преводи са "Немачка, Немачка изнад свега" у "Немачка, Немачка изнад свих". Поменута песма је за потребе концерта у Београду изведена у изузетно квалитетном елекртонском аранжману и изазвала је велико одушевљење свих присутних, као и саме ауторке овог текста. Када смо код извођења, кореографија и звук нумере "Меин хертз брент" били су права музичко-сценска посластица. :)

Велике идеје увек наилазе на отпор средине?

Након концерата одржаних 24. и 25. маја, јавност се поделила на барем две струје: једну која је одушевљена што је бенд светског гласа и изузетних сценских карактеристика међу полазним тачкама своје турнеје одабрао управо наш главни град, и оне који сматрају да је такав потез у оваквој друштвеној атмосфери апсолутно неприхватљив.

Али све провокације по страни, контравезе и оптужбе кроз које пролазе од самих почетака, мање или више нерезумљиве песме, спотови са деловима филмова Лени Рифенштал, или замерање од стране музичких критичара да су само упропастили уметност Лајбаховог концепта, концерти бенда Рамштајн су оно што трајно у сећању остаје, и оно што се препричава.

Још од првих dvix-ova концерта "Ливе аус Берлин", па до свих каснијих препричавања и одлазака на њихове свирке како код нас, тако и широм Европе, људи су увек фасцинирани количином енергије, ватре и лудила који бенд избацује из себе. И овога пута, сви који су били присутни на концерту у Београду, сматрају да је бенд надмашио сва очекивања и да је вредело прегазити дубоко блато за такав шоу.

Поред већ поменуте ватре, на бини готово увек имамо и кожу, протетичка помагала, S&M иконографију, разне перформансе међу члановима... све те "породичне" ствари, па отуд и не чуди што је градска влада хтела да уврсти овај концерт у манифестацију "Београдски дани породице".

Србија Данас/М.Ђ