Да ли сте посетили КУРВИНГРАД? Није измишљотина, ово је град у Србији са најбезобразнијим именом

Средњовековни град Копријан, познат и као Курвинград, смештен у општини Дољевац, данас је само рушевина која чека боља времена. 

Детаљна археолошка истраживања поново су започета пре неколико година, али легенде о овом месту, нарочито оне везане за његово необично име, много су старије.

Први пут се Копријан помиње у време Римљана, што указује на његову дугу и бурну историју. Данас се његови остаци налазе са десне стране реке Јужне Мораве, недалеко од Ниша, у селу Клисура.

Видљиви остаци потичу из средњег века, када је српски властелин Ненад 1372. године изградио одбрамбени град на темељима старијег утврђења. Према подацима са сајта Туристичке организације општине Дољевац, град је био опасан великим шанцем који је служио за обезбеђење и одбрану. Копријан је имао и предграђе са црквом, што додатно указује на значај овог средњевековног утврђења.

Након пропасти српске средњовековне државе, град су користили и Турци.

Док остаци још увек чекају темељна истраживања, легенде о називу овог места причају занимљиве приче. Наиме, град је међу локалним становницима познат и као Курвинокале, Корвинград или Курвинград, а приче о „безобразном“ имену варирају.

Према једној легенди, назив је настао због „неморалне даме“ која је током опсаде града ноћу излазила из утврђења и својим шармом успела да превари стражаре да јој отворе капије.

Друга, шире распрострањена легенда, говори о имућној госпођи (вероватније властелинки него царици) која је ноћу одлазила до оближњег манастира Светог Јована на брду Комнига, наводно да би се молила. Како ништа није могло остати скривено, мештани су ускоро сазнали за ове ноћне посете и причали како је госпођа завела локалног свештеника (или монаха) и како је чак простирала платно од града до цркве које је прелазила током ноћи.

Постоје и две прозаичније теорије о имену места. Једна је да назив Корвинград или Курвин потиче од османских Турака, који су можда дали погрдан назив српском граду. Друга претпоставка је да назив потиче од угарског краља Матије Корвина, иако нема довољно историјских доказа који би потврдили да је утицај Угарске достигао ове просторе.

Што се новије историје тиче, локални становници су, након што је утврђење изгубило своју одбрамбену функцију, почели да узимају камење из града за градњу својих кућа, чиме су додатно разградили тврђаву.

Утврђење је 1947. године стављено под заштиту државе и категоризовано као непокретно културно добро од великог значаја. Иако је дуго било у лошем стању, последњих година су започета нека истраживања и радови на уређењу, укључујући приступне тачке за туристе.