ИСПРАВКА: Нетачно је да менструација одређује колико ћете живети
Репродуктивни догађаји, попут менархе, менопаузе и трудноће, могу једноставно бити показатељи темељног здравственог стања, наводи се у студији. Стога и тврдње да менструација одређује или утиче на то колико ће жене живети нису тачне.
Медији, а међу њима и наш портал SrbijaDanas.com, су објавили истаживање са Унверзитета у Сан Дијегу, где су погрешно представљени резултати студије из 2016. године, у којој су аутори истраживали повезаност дуговечности жена с почетком, крајем и дужином трајања репродуктивног века, а читаоци доведени у заблуду.
Наиме, у чланку пише да је истраживање Универзитета у Сан Диегу, чији су резултати објављени у часопису "Менопаусе", проучавало је податке 16.000 жена у менопаузи. Међу испитаницама које су прву менструацију добиле с 12 или више година те у менопаузу ушле с 50 или више година било је највише оних које су доживеле 90 година.
-Пронашли смо да жене које менструацију добију касније, имају мање здравствених проблема, попут болести срца, и жене које уђу у менопаузу касније, чешће су одличног здравља што може бити објашњење нашег открића-изјавио је аутор истраживања Аладин Шедеб.
Како је raskrinkavanje.ba навело, студија на коју је позван текст објављен је 2016. године у часопису Менопаусе. Аутори су пратили етнички разнолику групу од 16.251 жена из Иницијативе за женско здравље (WHI) у постменопаузи како би истражили повезаност времена менархе (прве менструације), почетка менопаузе и дужине трајања репродуктивног периода са животним веком од 90 година.
Све учеснице истраживања рођене су пре септембра 1924. године: у студију су укључене у периоду од 1993. до 1998. и праћене до августа 2014. године. Студија је, дакле, трајала 21 годину, а не неколико месеци, како је известио портал Novi.ba. На почетку истраживања, учеснице су у просјеку имале 74,7 година. Од њих 16.251, 90. годину доживело је 8.892 (55%).
Како се наводи у студији, код жена које су прву менструацију имале у доби од 12 и више година забјежена је “умерено повећана” вероватноћа за дуговечност. Код учесница које су касније ушле у менопаузу (природну или хируршку) забиљежен је “значајан тренд” раста вероватноће да ће доживети 90. годину. Студија је показала и да је репродуктивни век “значајно повезан” с већом вероватноћом за дуговечност.
У чланку Реутерса о овој студији, који је објављен 28. јула 2016, објашњава се колико је процентуално већа шанса за дуговјечност код испитаница које спадају у наведене групе у односу на оне које су раније имале прву менструацију, раније ушле у менопаузу те имале краћи репродуктивни век.
Жене које су имале најмање 12 година када су добиле прву менструацију имале су око 9% већу вероватноћу да ће доживети 90 година од оних које су биле млађе.
Жене које су имале најмање 50 година кад су им менструације престале имале су око 20% већу вероватноћу да ће доживети 90 година од жена које су ушле у менопаузу прије 40. године. Ово важи без обзира на то да ли је менопауза била природна или хируршка.
Дужи репродуктивни век такође је био повезан с дуговечношћу. Жене које су менструирале дуже од 40 година имале су 13 већу вероватноћу да ће доживети 90 година од оних које су имале мање од 33 репродуктивне године, известили су аутори у раду објављеном 27. јула у часопису Менопаусе.
Од испитаница су прикупљени подаци који се тичу демографских карактеристика, начина живота и историје болести како би се утврдило у каквој су корелацији с годинама прве менструације, уласком у менопаузу и дужином репродуктивног века.
Према резултатима студије, вероватније је да су оне жене које су у каснијим годинама имале прву менструацију и менопаузу доброг здравља и да нису никада пушиле, а мање је вероватно да су биле гојазне или имале историју гојазности. Истовремено, испоставило се као мање вероватно да жене које постижу дуговечност пуше, да су гојазне или имају историју болести повезаних са старењем. Један од аутора студије Aladdin Shadyab указао је у чланку на порталу Универзитета Сан Диего да у овим детаљима треба тражити објашњење за повезаност репродуктивних догађаја и шансе да се доживи 90. година.
-Наш тим је открио да је мање вјеројатно да су жене које су добиле менструацију у каснијој доби имале одређене здравствене проблеме, попут болести срца и крвних жила, а оне које су касније ушле у менопаузу имале су генерално одлично здравље, што може бити могуће објашњење за наше резултате- рекао је Shadyab.
Мање је вероватно да су жене које су имале прву менструацију и менопаузу у каснијој доби биле пушачи или да су раније имале дијабетес.
-Фактори попут пушења могу оштетити кардиоваскуларни систем и јајнике, што може резултирати ранијом менопаузом. Жене с каснијом менопаузом и дужим репродуктивним вијеком могу имати смањени ризик од кардиоваскуларних болести- рекао је Shadyab.
Репродуктивни догађаји, попут менархе, менопаузе и трудноће, могу једноставно бити показатељи темељног здравственог стања, наводи се у студији. Стога и тврдње да менструација одређује или утиче на то колико ће жене живети нису тачне.
Извештавајући о резултатима студије, значајан број медија пропустио је да објасни овај контекст о ком говоре аутори. Осим тога, изостављени су подаци о вероватноћи да ће жена доживети 90. годину ако је касније имала прву менструацију и касније ушла у менопаузу. Реч је заправо о процентима који су далеко од тога да се на основу њих може тврдити да менструација открива колико ће жена живети.
Одређени број медија је погрешно утврдио да су жене које су прву менструацију имале са или после 12 година доживеле чак 90 година. Подаци истраживања, пак, говоре да је њих око 55% доживело 90. годину. С друге стране, и 52% жена које су добиле пре 12 године доживело је 90. годину.
Дакле, студија је показала да су шансе за дуговечност веће код жена које су касније имале прву менструацију и менопаузу, и то за девет, односно 20%. Жене које су имале менструацију дуже од 40 година имале су 13% већу вероватноћу да ће доживети 90 година од оних код којих је репродуктивни век био краћи од 33 године.