Да ли знате ОДАКЛЕ ВОДЕ ПОРЕКЛО ЗДРАВИЦЕ НА СРПСКИМ СЛАВАМА? Различите речи прате разне крајеве

У данашње време мало је познато да свака здравица има свој назив. Оне могу прилично да се разликују од места до места и у зависности од поштовања традиције и колико сте упознати са нашим folkloromm, али мање више сви знамо шта су.

Здравице или напајалице су врста беседа које се држе уз чашу вина или ракије за време свечаних обеда, углавном на славама, свадбама, крштењима, породичним скуповима и слично, на којима је најчешће окупљен већи број гостију. Особа која држи здравицу и коју народски називамо "наздравичар", бира речи којима ће да пожели срећу и благостање особи, породици или скупу у чију част се одржава свечаност.
Па иако има толико повода, убедљиво су најпознатије оне на славама, које се, а ово сигурно нисте знали, држе по устаљеном реду.

Прва чаша се диже за здравље домаћина и укућана, и то уз речи: "За помози Боже, У добри час". Другом се поздрављају кумови и пријатељи "У славу закона и крсног имена, У бољи час", док је трећа намењена за здравље комшија и гостију, бираним речима: "За Свету Тројицу, У славу Божију, У славу свеца заштитника".

Ако сте стигли до четврте чаше изговара се: "Како Господ заповеда, У здравље домаћина, За четири ступа јеванђеља", код пете се поново помиње домаћин: "За Петозарне мученике, За здравље домаћина", који тада узвраћа са: "У здравље пријатеља и гостију". На речи уз шесту чаша: "За честитост бора и сабора", домаћин одговара здравицу "За здравље комшија званих и незваних".

Седма чаша посвећена је "за софре, образа и виђења, за здравље кумова и пријатеља", а осма за дзравље домаћина и суседа. Код девете здравице пије се за здравље и напредак омладине, а десета је посвећена кумовима и пријатељима.

Једанаеста чаша постаје компликована јер се тада наздравља и пије са укрштеним рукама без икакве беседе, јер су сви поприлично пијани да би могли да се сете чему би наздравили, али је ту зато и дванаеста чаша која се наздравља са :За послађеније", односно да се засладе све претходне здравице. Ако сте још на ногама до тринаесте чаше, она се зове "испратница", односно здравица за растанак.

Одакле потиче обичај наздрављања

Обичај наздрављања је прилично стар и води порекло из паганских времена, када се дизала чаша (тј. пехар са вином или пивом) који је био посвећен боговима. Временом се овако наздрављање пренело на владаре и освајаче који су славили своје победе, док овај обичај није пустио у посебним свечаностима.

Како наводи историчарка Дијана Васиљевић, постоји читав низ наздрављања код различитих народа, од куцања чашама, како би се отерали зли духови, па до испијања пица, преноси Ona.rs.

Стари Римљани су наздрављали уз подизање чаше у част пријатељу и то се на латинском звало "тостус", у преводу "печен", јер се хлеб стављао у вино и тако се наздрављало. Ова реч ће тако, временом, у енглеском језику постати реч "тоастинг" или здравица. У Скандинавији је здравица "скол" - изведена од речи лобања, јер се често из ње наздрављало. У Грчкој домаћин први наздравља и пије вино, што је био знак да је вино исправно и да није покварено.

У средњем веку су се куцали чашама тако да је вино преливо из једне у другу, а што је опет везано за честим сипањем отрова у чаше, па су на тај начин сви могли да буду сигурни да их нико не трује.
Слава је код Срба један од најважнијих догађаја у току године, када се уз богату софру наздравља домаћину. Различите речи здравице прате разне крајеве, а примера ради, једна од најинтересантнијих је са Метохије где се каже:

"Нека се прелију бачве са вином, домови са житом и здрављем, а поља са родом и берићетом!", па пошто се мало отпије, у исту часу се долива још вина "да би мали порасли", након чега се наставља здравица: "Овако за омлађије, нека Бог омлади у дому, у тору и на сваком месту, нека Бог младеж изведе на добар пут, те нека буду бољи од њихових старијих".

Када је дан славе, домаћин такође има и "обавезу" да наздравља. Домаћин или неко ко седи на врх совре наздравља, али се и по томе гледа и бира ко ће седети на челу. Онај који има има место на челу славске трпезе треба да одржи здравицу, али уједно мора да буде вешт говорник, да уме да благосиља, да пожели срећу, напредак и здравље домаћинској кући у којој је, али да наздрави свим гостима који су ту.

Уз здравице, међусобно сви окупљени често знају и да укрштају своје часте, најћеше уз ракију. На тај начин гости  међусобно желе да ставе једно другоме до знања да им је стало до њиховог здравља.
И упамтите, ако неко наздрави, сматра се увредом да се не узврати или не испије здравица коју неко пошаље. И то су та наша, српска, неписана правила, која се и дан-данас поштују.