Да ли знате где је СРПСКА СВЕТА ГОРА? На обалама Западне Мораве налази се 11 светиња - Ове манастире треба свако да посети
Овај прелепи део Србије многи називају домаћом Светом Гором, а чине је јединствени манастири
Ако кренете из Чачка ка Ужицу, у живописној клисури коју Западна Морава миленијумима обликује у планинским масивима Овчара и Каблара, наилази се на заједницу православних манастира познату као Нова или Мала српска Света Гора.
Овчарско-кабларска клисура је прави бисер природних лепота Србије – са 10 манастира и једном црквом, три бање, три језера, две пећине и јединственом Западном Моравом.
Са обе стране реке поред обиља прелепе природе, на десној обали су манастири Ваведење, Вазнесење, Преображење, Свете Тројица и Сретење. Манастири Благовештење, Илиње, Јовање, Никоље, Успење, Света места Савиње и Каденице красе леву обалу реке.
Малобројни писани документи из 14. века сведоче да је ово монашко станиште настало највероватније након Маричке битке 1371, када је збег калуђера са атоске Свете Горе измакао у западну Србију пред каталонским плаћеницима и све чешћим упадима Турака. Овај простор данас, а захваљујући пробијању магистралног пута, градњи пруге и подизању хидроцентрале, много другачије изгледа него у време кад су га као идеалну пустињу за монашки подвиг населили светогорски монаси.
Од њених блага посебно се истиче манастир Благовештење. Према званичној историји манастира, настао је 1602. године, али тај податак није поуздан. Фреске и живопис потичу из седамнаестог века и одликују се свим карактеристикама моравске школе, што се односи и на архитектуру манастира.
Занимљиво је да су манастири Никоље, Сретење, Благовештење и Света Тројица проглашени за споменике културе од великог значаја.
Овчарско-кабларска клисура је дугачка 16 километара. Највећа дубина је измерена у њеном средишњем делу и она, у односу на врх Каблара износи 620 метара, а у односу на врх Овчара 710 метара.