Данас славимо СВЕТОГ КРАЉА! БРАТСТВО из његове задужбине ВИСОКИ ДЕЧАНИ фасцинира - Игуман Сава открива зашто код њих долазе и КОСОВСКИ АЛБАНЦИ
Српска православна црква и њени верници данас прослављају Светог Стефана Дечанког, вероватно најтрагичнијег владара из лозе Немањића. Задужбинар је манастира Високи Дечани чије братство се у овим тешким тренуцима наше историје држи у чврстој вери. Игуман манастира архимандрит Сава Јањић открива како функционише монашки живот и шта је то оно што их одржава у заједништву.
Уз Бистрицу, под стрмим обронцима Проклетија, у месту дивном и шумовитом, натопљеном водама, основао је Свети краљ Стефан Дечански манастир Христа Спаса, највећу задужбину богатог немањићког духовног нас и градитељског. У његове мермерне зидове, велелепне фреске и скулптура дубоко је уткан и занавек похрањен важан део историјског памћења и духовног идентитета српског народа.
О животу Св. Краља, о манастирском властелинству и о грађењу и устројству дечанског манастира, сазнајемо из бројних књижевних средњовековних списа. Такође нам је из мноштва докумената и записа на српском, турском и другим језицима, позната каснија судбина манастира који је скоро непрекидно нападан и пљачкан, па обновљен и дариван, и који наше животе и животе сачуване историје је Балкана. А како се данас живи, открива ахимандрит Сава Јањић.
Данас славимо Светог Мину и Мартиндан - Ако гости на СЛАВУ буду дошли по МАГЛИ, знаћете каква ће година бити а ево шта никако НЕ СМЕТЕ да УРАДИТЕ
Немојте ово стављати у КОВЧЕГ ПОКОЈНИКА! Ово су НАЈБИЗАРНИЈИ ПОГРЕБНИ ОБИЧАЈИ, а највише их је везано за СПРЕМУ за онај СВЕТ
Манастир Високи Дечани је средњовјековни српски православни манастир и задужбина краља Стефана III Дечанског и цара Душана. Градња је завршена 1335. године, а фреске су завршене око 1350. године. Манастир је посвећен Христу Пантократору (грч. Χριστός Παντοκράτωρ) и Вазнесењу Господњем - Спасовдану.
Главни неимар био је мајстор Вито Которанин. Храм представља петобродну грађевину и припада рашком стилу. Манастир се налази у општини Дечани, на Косову у једној удолини поред речице Дечанска Бистрица 17 км југозападно од Пећи, испод планинског масива Проклетије. Вековима су Дечани са средњовјековном романичком архитектуром и византијским српским фрескама били мост који је повезивао народе и културе, потврђујући да узвишеност, духовност и лепота уметничког стваралаштва надмашују пролазне вредности и политичке сукобе.
Манастир представља посљедњу важну фазу византијско-романичке архитектуре у регији и највећа је од свих средњовјековних балканских цркава. Садржи изузетне, добро очуване византијске слике, које практично покривају целокупну унутрашњост цркве с преко 1.000 појединачних приказа светаца. Такође, има бројне романичке скулптуре. Оригинални мраморни под је сачуван, као и унутрашњи намештај, и главни иконостас из 14. века. Ризница Дечана најбогатија је у Србији, са око 60 вредних икона из периода између 14. и 17. виека. Манастир представља изузетну синтезу византијске и западне традиције.
Како изгледа живот у манастиру?
Високи Дечани су општи мушки манастир са непрекинутом монашком традицијом од 14. века. По благослову тадашњег Епископа Рашко-призренског Артемија, седам младих монаха са игуманом, садашњим Епископом Теодосијем, прешли су 1992. из манастира Црна Река у Високе Дечане и заменили старију овдашњу монаху. Од тада се број младих људи, жељених врлинског живота по Богу, повећавао из године у годину, побољшавале су се материјалне прилике и обнављао утицај царске лавре.
У манастиру данас живи двадесетак монаха и искушеника. Игуман је Архимандрит Сава (Јањић) који руководи братством од 2011. године. Поред своје духовне улоге, богослужења и одржавања објеката Светог Краља, манастир је живи организм са бројним активностима које, од Дубореза до интернет презентације, чине јединствену целину и пуноћу манастирског живота. Као жива ризница српске православне културе и народног идентитета и данас је веома значајан у животу Србије на Косову и Метохији.
- Манастир Високи Дечани је општежиће са 25 монаха и искушеника. Наш свакодневни живот је организован према устаљеном типу, каже игуман Сава и додаје:
- Главни акценат је на заједничком животу монаха што и значи општежиће. Било да смо у цркви, на трпезима на слушањима стално живимо у свести да као појединачне индивидуе нисмо комплетне личности и да личности постајемо тек у заједници, сви међу собом и сви ми заједно у Христу. Зато је евхаристија извориште нашег и постојања и наше вере.
- Јутарња служба почиње у 6.00 часова и траје до 8.30 (јутрење и свакодневна литургија). Потом од 8.45 имамо први оброк, а након тога почиње слушања (кухиња, економија, иконопис, дуборез, рад са гостима, продавница итд). У 2.30 престајемо са радом и у 15.00 имамо други обок. Подне је предвиђено за одмор иако већа братија и тада има одређених обавеза у зависности од доба године и других збивања. Девети час са вечерњим почетком у 18.00 а у наставку се служи и више. Након тога братија су поново слободна.
- Посебан акценат стављамо на гостољубље и у манастиру је увек много посетилаца и колоника. Такође водимо бригу о нашим сестрама монахињама у манастиру Пресвете Богородице у Ђаковици, а често служимо и у манастиру Гориоч. Водимо увек и понеко хуманитарних програма помоћи нашим повратницима и сиромашним породицама на КиМ. Поред свих тих активности имамо и доста страних посетилаца, дипломата, војника, туриста и разних добронамерника, а у последње време и све више косовских Албанаца који се налазе у манастиру.
- Ово је укратко о нашем животу. Оно што је најважније јесте живот у братској љубави и сталној свести да смо позвани не само овде у овом времену и простору да будемо сабора већ и у вечности и зато је општински елемент нашег постојања. У општини нема мог и твог већ све делимо заједнички, свако према потреби са сталном свешћу да смо на земљи само пролазници и да идемо ка Царству небеском предвођен нашим заштитником Св. Краљем Стефаном.
