ЛЕПА ТРАДИЦИЈА ИЛИ ГУБИТАК ИДЕНТИТЕТА: Ево шта свака жена МОРА да зна пре него што узме мужевљево ПРЕЗИМЕ
Шта за вас представља промена презимена?
Иако се некада давно подразумевало да ће жена када улази у брак узети мужевљево презиме ситуација данас више није таква.
Традиција која је налагала преузимање презимена када се ступа у брак више не важи и мишљења су веома подељена.
НАКОН 24 САТА ВИДЉИВИ РЕЗУЛТАТИ: Чај за мршављење за којим су сви полудели прави се од само 3 САСТОЈКА
БЕЗ РИБАЊА И ХЕМИКАЛИЈА! Ово је сјајан ТРИК како да очистите КУВАЛО ЗА ВОДУ ОД КАМЕНЦА, састојке имате код куће!
Недавно спроведена студија у Америци показала је да је традиционално правило промене презимена на венчању и даље врло актуелно, јер свега 18 одсто жена одлучи да задржи своје и после изговореног “Да“. Исто ово истраживање открило је и да девојачко презиме углавном задржавају жене које имају виши степен образовања и успешне каријере. Једно друго истраживање, такође обављено у САД открива да ова одлука није ни на који начин повезана са посвећеношћу свом изабранику и степеном блискости.
Док је у Италији и неким земљама шпанског говорног подручја уобичајено да жена задржи своје презиме, код нас се такве даме неретко нађу на стубу срама. "Зашто се уопште удавала"; "како да очекујеш од ње да буде са тобом и кад настану проблеми, ако није могла ни презиме да промени"; "шта ће ти девојка која не поштује твоју породицу" - само су неки од коментара околине, углавном мужевљеве родбине, за даме које се усуде на овај "срамотни" чин.
Проф. др Ђурђа Гријак, психолог и животни тренер својевремено је за Новости подсетила да је идентитет сваког од нас резултат интеракције између наше културе, породице из које потичемо и нашег искуства, жеља и хтења.
- Зато нам је важан и део културе који се односи на очекивање да жена узме мужевљево презиме на венчању. При том заборављамо да је прошло време кад је искључиво друштво одређивало идентитет жена. Данас је само питање женине одлуке кога ће ставити на прво место при дефинисању свог идентитета - себе или друге. Ово се односи и на њено презиме у браку - каже психолог.
Многе жене, ипак, одлучују да не таласају. Да иду линијом мањег отпора, јер знају да би у противном наишле на осуђујуће погледе околине. Душебрижници не презају ни од другачије врсте притиска, па "јачој половини" шапну да ако жена није спремна да направи уступак на почетку, како ће тек бити склона компромисима касније у браку. Да је неузимање презимена јасан знак да дотична није посвећена заједници. Наша саговорница упозорава да ово питање нема везе са компромисима.
- Компромис подразумева да обоје нешто ураде по истом питању и да се нађу на "пола пута" кад су у питању теме којима доприносе заједно - деца, финансије, домаћинство. Презиме је део личног идентитета и свако своје добија рођењем. Кад представљамо себе, увек почињемо са именом и презименом и настављамо са другим информацијама. Венчање одређује идентитет особе - удата/ожењен. Од жене се очекује више него од мушкарца јер мора у исто време да одлучи шта је њен идентитет. Према томе, презиме којим се она потпише на венчању је одраз женине одлуке о свом идентитету, а не њене посвећености брачној заједници - истиче психолог.
ЈЕДНА ПОРОДИЦА - ЈЕДНО ИМЕ
Колико се око ове теме ломе копља потврђује "рат" на форумима.
- Додала сам мужевљево презиме на своје јер је оно део мог идентитета и породице. Мужу је било свеједно. Јер, није битна форма, већ суштина, а то је љубав коју вам презиме не гарантује.
- Кад год нешто не знам, питам неку жену са два презимена. Такве увек све знају.
- Иако сам у то време била ватрена феминисткиња, узела сам мужевљево презиме и нисам се двоумила ни једног тренутка. Разлог је прост: једна породица треба да има исто име.
- Моја деца су из прве схватила да мама има своје презиме, а она татино, а просечно су интелигентна. Заједно смо и после 20 година, док су друге мењале и презимена и мужеве.
- Ако неће моје презиме, нека продужи даље. Има која хоће.
