Највеће СУЈЕВЕРЈЕ и ЛИЦЕМЕРЈЕ које домаћин може учинити на дан КРСНЕ СЛАВЕ - Ово никако немојте радити

Поједини православни хришћански ритуали који имају смисла за саму заједницу никада не ишчезавају, док неки ишчезавају ако је потреба и вера у њих престала док се истовремено рађају нови облици. Све то проистиче из перцепције обреда дате средине или пак, самог односа становништва према локалној цркви и њиховом пароху.

Према веровању, боље је не славити, него правити јавну саблазан и наводити на грех друге (госте) да мрсе на велики празник у време када црква предвиђа пост.

Славски колач, кувано жито, свећа, тамјан и вино уз икону породичног светитеља неизоставни су елементи празничне структуре. Уз улогу домаћина у сечењу колача, присуство гостију и храном богата славска трпеза најчешћи је облик прослављања крсне славе. Обичаји о празновању крсне славе постали су основа српског идентитета у односу на остале ентитете на Балкану. Ипак, посебна пажња посвећује се посним трпезама, односно свецима које обележавамо, између осталог, уз посну трпезу.

Када нека слава падне уз пост, или у среду или петак, на пример Никољдан који је увек у Божићном посту, тај дан се обавезно пости, без обзира да ли породица из неких разлога не пости тај пост. Спремати мрсну храну за славу је велики и погубни грех ако је пост. Боље је не славити, него правити јавну саблазан и наводити на грех друге (госте) да мрсе на велики празник у време када црква наређује пост.

Кад слава падне у среду или петак, а није пост, гозба и мрсни славски ручак може се одложити за наредни дан. Погрешно је, како то неки чине, на дан славе када је пост, "приказати" на трпези мало рибе и посне хране, а после постављати и служити мрсну храну. То је својеврсно лицемерје, и није достојно хришћанина, Србина и православца.

Постоји чак и кувар са рецептима за припремање посних јела, кога би требало да користе домаћице које припремају посну славу.