Знате ли шта симболизују ЗВОНЧИЋИ, венци и ко су ЛАЗАРИЦЕ? Ево зашто се у ПЕТАК пали ватра и који је то ВАЖАН обичај за ЛАЗАРЕВУ СУБОТУ

Лазарева субота је крсна слава коју је славио и наш упокојени патријарх Павле. Прославља се увек тачно осам дана пре Ускрса, а уочи празника Цвети.

Српка православна црква и верници већ су ушли у шесту недељу Часног поста, због чега се и ова слава увек прославља са посном трпезом.

Врбица је за православне хришћане празник дечје радости, јер је, према Јеванђељу, Христос полазећи у Јерусалим рекао: "Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско".

На тај празник се у православне храмове уносе врбове гране које ту остају до недељне литургије, на Цвети, када се обавља ритуал благосиљања врбе. Врбове гране које се потом деле народу, симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља Исуса Христа на уласку у Јерусалим.

Према предању, Лазар је, као кипарски архиепископ, живео још 30 година по васкрсењу, проповедајући хришћанство. Православни верници истовремено прослављају и Врбицу која, према канону цркве, почиње службама бдења у навечерје Цветне недеље, свечаног уласка Христовог у Свету земљу.

Тај дан се слави као Лазарева субота јер се сматра да је тог дана Исус Христос васкрсао Лазара из гроба. Врбица је увек суботом, дан уочи празника Цвети, који је недељу дана пред Васкрс.

На Лазареву суботу обичај је да се носе гранчице врбе и тиме симболично представља свечани Исусов улазак у Јерусалим, када су га дочекали поштоваоци и следбеници.

У хришћанству тај празник има значење победе живота над смрћу и на богослужењима се тог дана помињу вољна страдања Христова и васкрснуће Лазарево као јемство за васкрсење свих верника. Васкрсење Лазарево наљутило је првосвештенике и, како каже јеванђелско предање, непосредан је повод за одлуку јудејске скупштине о погубљењу Спаситеља.

Према народним обичајима, у кућу ваља унети гранчице врбе и коприве. Верује се да оне доносе здравље и напредак у дом, а за врбу се сматра да симболизују палмине гране којима су верни поздрављали Христа на уласку у Јерусалим.

Постоји доста обичаја широм Србије везаних за овај празник. Тако постоји обичај да ујутро одете на реку да се умијете. Из реке затим извадите камичак, ставите га на ногу и шутните га што даље уз речи "Колико сам овај камен бацио, толико змија далеко од мене била."

Поред врбе и звончића, још један важан елемент Врбице јесте свеже цвеће, јер обичаји налажу и да се оно данас набере а потом остави да преноћи у води. Сутрадан, на Цвети, сви укућани треба да се умију том водом како би били здрави.

У појединим деловима Србије постоји обичај да се организују поворке Лазарица – неудатих, младих девојака које су лепо обучене и богато окићене ишле од куће до куће и певале симболизујући долазак летњег периода. Домаћини би их поздрављали и даривали.

Поворка би кретала у рану зору, а испред сваке куће Лазар и једна од Лазарица морају да изведу посебан плес. Остале учеснице их прате неком од песама, желећи домаћинима срећу и напредак. Заузврат би од домаћина на поклон добијале јаја и посне колаче. У случају да наиђу на негостољубивог домаћина, певале би "распоје", са циљем да пониште све добре жеље, пише "Национална географија".

Србија Данас