Чекају нас ДВА ВЕЛИКА ПРАЗНИКА наредне недеље - Испоштујте ове обичаје, избегавајте следеће послове у кући и домаћинству
До Ускрса су нам остале још две недеље, а наредна недеља је претпоследња пред овај велики празник и претпоследња недеља ускршњег поста.
Следеће недеље славимо два велика празника Лазареву суботу и Цвети у недељу.
Лазарева субота
Тај дан се слави као Лазарева субота јер се сматра да је тог дана Исус Христ васкрсао Лазара. Врбица се увек слави суботом, дан уочи празника Цвети, а то је недељу дана пре Ускрса.
На овај дан се у православним храмовима у поподневним часовима служи вечерње богослужење и у цркву се уноси млада врба која је тек олистала.
Пошто се врба освети, свештеник народу дели гранчице и затим се врши трократни опход око храма са црквеним барјацима, рипидама и чирацима.
Народ обилази око храма уз певање тропара Лазареве суботе. На овај дан мајке свечано обуку своју децу и доведу их у цркву. У цркви се деци купују звончићи везани на тробојку и стављају око врата, а венчићи на главу.
Младе врбове гранчице се односе кућама и стављају поред иконе и кандила.Празник је имао велики значај пре Другог светског рата.
Лазарева субота или Врбица се слави са посном трпезом јер "пада" у време Ускршњег поста.
Цвети
Овај празник, који славимо за тачно седам дана представља, према хришћанском предању долазак Исуса Христа и његових ученика у Јерусалим.
Цвети спадају у покретни празник који се слави увек дан после Лазареве суботе - Врбице. Глас о доласку Спаситеља и васкрсењу Лазара Четвородневног брзо се ширио, па су му се на путу многи придружили.
На улазу у Свету земљу народ је Исуса дочекао простирући хаљине на пут којим ће проћи. Машући гранама палме у знак добродошлице Спаситељу који иде у сусрет вољним страдањима, народ је узвикивао "Осана" - "Слава сину Давидову".
Улазак Исуса Христа у Јерусалим назива се и царским - "Ево, Цар твој иде теби кротак".
Уочи овог празника, држи се вечерња литургија, врши се литија са палмовим гранчицама или врбама, а освећују се у недељу на јутрењу после читања 50. псалма, посебном молитвом и кропљењем богојављенском водицом.
Празник Цвети се обележава у свим хришћанским земљама, а Јеванђелисти бележе да је Исус на капијама града дочекан с цвећем и листовима палме, које су му људи бацали пред ноге.
Како је код нас за палму сувише хладно, народ се прилагодио и у цркву се носи шимшир, тису, најчешће гранчице врбе.
Иако спада у велике празнике, па се подразумева да се на овај дан не обављају велики послови, вековима постоји веровање да би баш на Цвети требало засадити лан и купус, јер ће тако род ових биљака бити бољи.
Када је реч о радовима, овај празник је изузетак, јер баш на овај дан се појављује пун Месец, када, према веровању, ум и вештине људи постају далеко моћнији него иначе. Због тога би на Цвети требало започети неке послове и донети одлуке.