Отац Рафаило објаснио ЗАШТО СТРАДАЈУ ДЕЦА, а лошим људима све иде од руке - Одговорио на ВЕЛИКУ хришћанску ДИЛЕМУ

Многи људи се питају да ли је у реду да се праведни и узорни хришћани муче у животу, док неким грешним људима који не презају ни од чега и немају јасне грабнице, све иде од руке. Зашто деца и праведници страдају, ако је Бог праведан?

Често се људи питају да ли је у реду да појединци живе раскалашним начином живота, да лажу, краду, улазе у пороке и одричу се вере, па се на крају овоземаљског животног пута покају и оду у рај, па прођу исто као људи који су се држали вере и одолевали искушењима.

О овоме је говорио и отац Рафаило. Послушајте његове речи.

"Онај који трпи Христа ради, добија благодат".

"Праведницима се невоље дају да још више узнапредују, а грешницима се невоље дају ради очишћења. Грех се не чисти без невоље."

Отац каже ако је у питању тешки смртни грех, као нпр чедоморство, не може се то само исповедити, јер покајање подразумева очушћујуће трпљење невоља, а у тим невољама које се допуштају на грешника, даје му се могућност да се очисти.

"Исповест је више буђење свести да смо погрешили и да тражимо помоћ и опроштај. У тајни исповести покајнику се даје снага, тј. опроштај у виду залога и снага да издржи епитимију, не можда конкретно изречену, али сигурно ће богом бити дата да истрипи до краја. То је покајање. И та невоља, она није само пожељна, него спасоносна."

Отац Рафаило каже да има разлике када Бог да муку праведнику и када је да грешнику.

"Мука праведника подстиче и још више прославља, а кад је човек "поган", онда му се дају посебна искушења која треба да сломе његову гордост. Обично су јако тешка, напорна и не може нико да ти помогне јер их је Бог допустио. Ни светац. Џабе се "поган" човек моли, мора да ћути и трпи. Обично та епитимија траје док се дух не скрши, гордност потпуно не разнесе и док човек не зајауче, али молитвено, да му се са јауком и молитва чује. То је тежак процес, тешка терапија, али је спасоносна. Свака друга варијанта не доводи до спасења. Али ако човек пређе границу и уђе у зону духовно мртвих, неспособних за покајање (то не мери човек него Бог), он дигне руке од таквог човека, па се у народу каже Од њега је и Бог дигао руке."

Кад видите да лош човек свашта ради, лоше мисли, говори и дела, од таквог се треба маћи. То је већ озбиљно затрована зона и божијег благослова нема, Бог се повукао. А када видите да доброј души помало лоше иде, знајте да је Бог своју руку спустио на њега, да се исцеди сав гној доброг, из душе, из костију и то су обично болни процеси, али не треба зажалити, јер ће њима засигурно доћи добро, како на овом, тако и у загробном животу. Животне борбе нас избављају из вечне муке. То што претрпи човек у овом животу, то је миран сан у односу на оно шта би га чекало на мучну вечност.

Стил/Манастир Подмаине, Стил, аутор:Л.В./Пренела: Ј.Ш.