У среду славимо ВЕЛИКУ ГОСПОЈИНУ! Верује се да доноси ОЗДРАВЉЕЊЕ болеснима, ЖЕНЕ треба посебно да буду ОПРЕЗНЕ и испоштују ОВО

Православни верници у среду славе празник Успења Пресвете Богородице, у народу познат као Велика Госпојина. То је један од дванаест највећих хришћанских празника! Последњи је велики празник црквене године, која почиње 1. септембра, а завршава крајем августа.

Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника, коме претходи двонедељни пост. Предање каже да је Мајка Божија живела 60 година и да је била сведок многих славних догађања у вези са ширењем вере у Исуса Христа.

Велика Госпојина се у многим породицама у Србији прославља као породична слава, а често је и црквена, или слава целог села. Зато се сви обичаји у вези са празницима посвећеним Мајци Божијој заснивају на поштовању њеног култа, у који су уклопљена веровања и ритуали из народне религије.

Према канону СПЦ, Успење Пресвете Богородице спада у ред Богородичних празника и прославља се сваке године 15. августа по јулијанском календару, а 28. августа по грегоријанском и новојулијанском. До тог празника траје и двонедељни пост.

Празник је успомена на овоземаљску смрт Богородице и, према јеванђеоском предању, дан када се она узнела на Небо и предала свој дух у руке Спаситеља.

Предање каже да је Богородица живела 60 година, према неким изворима 72, да је надживела свога сина и као сведок многих славних догађања, наставила његову мисију.

Сцена Успења Богородице обавезан је мотив у православном фреско-сликарству, јер је за живот и смрт Богомајке везан смисао хришћанске вере и молитве. Успење Богородице слика се на западним зидовима православних цркава. У српском манастиру Сопоћани, задужбини Немањића из 13. века, осликана је једна од најлепших представа Успења, са Христом који у наручју држи новорођену душу Богомајке, загледан у њено тело на одру.

У сцени која приказује овај празник, често се слика и јеврејски свештеник Атоније, противник хришћанства, који је намеравао да преврне мртво тело Богородице на одру, па му је архангел Михаило невидљивим мачем одсекао руке, које су остале да висе на одру. Атоније се за свиј грех покајао, од Христа је добио исцељење, примио је хришћанство, због чега је убијен од својих бивших једновераца.

Обичаји и веровања

Према веровању Срба, у периоду између две Госпојине (Велике и Мале Госпојине) – "периоду прелаза" - важно је обавити обреде којима се изражава захвалност Богородици, заштитници жена, за рађање деце, а затим за родност и плодност земље и стоке.

Време између две Госпојине, који се назива и међудневница, најбољи је према народним периодима за брање плодова и лековитих трава. Тада жене беру међудневичке траве: кичицу, крљу (рицинус), хајдучку траву, папричицу или бобицу, угаслицу, коњски босиљак… Овим травама лече се разне болести. Такође, остављају се и "међудневичка јаја" од живине као најбоља за јело и расплод.

Верује се да Богородица разуме душу сваке жене посебно, разуме њену мисао, бол, патњу, жељу. Због тога жене се посебно њој моле за заштиту, срећу, здравље и унутрашњи мир.

Увелико се одлази на изворе који тада имају лековито дејство. Богородица је заштитница болесних, па су за Велику Госпојину у Србији многи болесници одвођени на изворе да се умију. У прошлости су одржавана бденија у храмовима, или над изворима воде и тада су изговаране молитве за оздрављење од костобоље и очних болести.

На Велику и Малу Госпојину жене поштују велики број забрана које се односе на обављање послова у кући и око ње.

Тај дан посебно жене иду на причест, зато што се Богорица сматра заштитницом жена и мајки.

Прослављање Велике Госпојине у Србији пратили су вашари на којима су се људи у празничном расположењу окупљали ради упознавања и дружења, или трговине. На вашарима су се момци и девојке упознавали, играли у колу, а ту су се најчешће и свадбе уговарале.