Научници дошли до ЗАНИМЉИВОГ ОТКРИЋА: Лоше понашање је ЗАПИСАНО у генима - Насилна деца се таква рађају?
Ко би рекао...
Иако је до сада било уврежено мишљење да на понашање деце углавном утиче окружење у којем одрастају, недавно је научно истраживање открило да се немирна, лажљива, свадљиива и насилна деца се заправо таква рађају. Студија америчких истраживача са универзитета у Вирџинији показала је да ће деца с "антисоцијалним" генима и у случајевима ако их усвоје и одрастају у идиличним словима складне и мирне породице понашаће се немирно и насилно.
ОВО ЈЕ НЕМОГУЋЕ?! Када угледате ћерку Тање Бошковић НЕЋЕТЕ ВЕРОВАТИ својим очима (ФОТО)
ОВО ВАМ НИКО НИЈЕ РЕКАО: Сазнајте који су то СКРИВЕНИ РАЗЛОЗИ зашто НЕ МОЖЕТЕ да затрудните
ИГРА ЈЕ БИТНА ЗА ЗДРАВ РАЗВОЈ: Подстакните дете на дружење и физичку активност!
Близанци под лупом
Ти се гени преносе током више генерација. Истраживање је спроведено на 2000 деце, односно 1.000 близанаца, од којих је пола било посве идентичних гена, а друга је половина носила пола једнаких гена.
Проучавање понашања близанаца и њихове деце стандардна је метода у утврђивању које су особине у понашању наследне. Када се међусобно упоређују, посматра се који се гени преносе с генерације на генерацију те су тако амерички научници установили да се делови ДНК одговорни за понашање преносе баш попут боје очију или косе.
То је истраживање заправо наставак ранијег испитивања које је 2004. године спровела асистенткиња на катедри хумане генетике ДебраФолеј и које је показало да насиље, у комбинацији с одређеним урођеним генима, узрокује касније слично понашање детета.
Фолејино испитивање обухватило је 514 дечака између 8 и 17 година, те се посматрало окружење у којем расту и њихова ДНК структура. Мерио се ниво гена моноамине оксидазе А, који се повезује с антисоцијалним понашањем те се показало да његова активност увелико утиче на понашање дечака.
Ако је ген био мање активан, а деца су расла у изразито насилној средини, деца су била склонија ружном понашању, док су она којима је ген био високо активан била несклонија "копирању" насиља из свога окружења.
На сличан су начин испитивана су и усвојена деца те се дошло до истих закључака.
Још пре Фолејеве, слично је истраживање 2002. године провела Тери Мофит, професорка с института за психијатрију King's колеџа у Лондону. Она је пак открила да мутације у одређеном гену узрокују касније насилничко и криминално понашање.
Рана дијагноза
Мофит верује да рана дијагноза присутности тога гена може бити кључна у каснијем спречавању насилног понашања. И претходна истраживања научника с фашингтонског националног института за здравље открила су да барем четири гена представљају предиспозицију за криминално понашање њихових испитаника.
За разлику од Мофит, заступник тог института предвиђао је да ће у будућности родитељи и пре рођења детета моћи да сазнају које оно носи гене, те ће тако моћи да одлуче на који се начин да се поставе.