Зашто се ДВОРИ ПОКОЈНИК? Многи мисле да неколико мушкараца треба бити са УПОКОЈЕНИМ да се не би ПОВАМПИРИО, али ово је права ИСТИНА
У пола ноћи се сандук покрива поклопцем, после пола ноћи је посве тихо и мирно, нема плача.
У нашем народу постоји много обичаја везаних уз култ мртвих. Многи од њих превазилазе православни канон, али како су у народу толико утемељени, многи ни не знају да су такве радње ближе паганству него хришћанству.
Ипак, сви ти обичаји су и много више од сујеверја, у њима се чува траг прошлих времена - наша традиција. Мада се некима значење и сврха давно замаглила и данас их бабе најчешће објашњавају са "ваља се", код других је могуће реконструисати како су настали, а основа им је најчешће хумана (помагање сиротињи).
Један од таквих обичаја је и дворење покојника. Истина, овај обичај постоји код свих православних народа, али се уз њега развио читав низ веровања.
9. ОКТОБРА СЕ ДЕШАВАЈУ ЧУДА! СУТРА се обавезно ПОМОЛИТЕ омиљеном ХРИСТОВОМ АПОСТОЛУ за ИСЦЕЉЕЊЕ душевних и телесних БОЛЕСТИ
"Боље земљу продати, него обичај изгубити": Ово је став ЦРКВЕ према НАРОДНОЈ РЕЛИГИЈИ - "Нису то само СУЈЕВЕРЈА"
Када неко премине у породици се обично поделе задужења како би се покојник испратио како доликује. Задужи се неко одмах ко ће се бавити мртвацем (да га обуче,обрије и припреми по обичају). Кад се све то заврши, мртвац се поставља на одређено место у соби (обично кревет), те му се прекрсте руке, затворе очи и вилица подвеже марамом око главе, како би остала уста затворена. Одмах се организују, обично млађи, да понесу глас у село, односно да обавесте родбину, пријатеље и кумове о трагичном догађају.
Када се све неопходно набави и обезбеди сандук, покојним се смешта у њега. Пре пристизања народа одређен је неко од старијих ко ће се бринути о свим детаљима, од дочекивања до других значајних обичајних радњи у складу са старом традицијом.
Све ове припреме су обављали најближи рођаци и комшије породице покојника. Особа одређена за организацију даје и задужења младићима из редова рођака, али и комшија да након пристизања народа и изјављивања саучећа понуде ракију, сокове и кафу.
Прву ноћ је по традиционалном обичају ноћ када се двори покојник. До пола ноћи је око покојника присутно доста народа из села, а након тога код сандука остају само мушкарци, најближа родбина и блиски крвни сродници. У пола ноћи се сандук покрива поклопцем. После пола ноћи је посве тихо и мирно, нема плача. За оне који су остали поред мртвачког сандука до зоре припрема се вечера.
"Обичаји дворења мртваца је прастар и постоји код свих православних народа, на један или други начин. Код древних Хришћана је већ постојао обичај тзв. панихида "свеноћница" и свеноћних богослужења и молитава, за покојне. Код православних Руса тај израз и данас постоји и односи се на оно што ми називамо "парастос", наводи се у књизи "Посаветуј ме, оче" у којој свештеници решавају дилеме из хришћанске свакодневнице.
- Молитвено "дворење" покојника, представља молитву за покој његове душе. При томе су за вернике читани Псалми Давидови, тако и за упокојене монахе, а за свештена лица - Еванђеља. У Црној Гори је и данас обичај читања над покојником, првенствено ноћу, тзв. Јованових глава, тј. одломака из Новог Завета.
