Деца мисле погрешно! Жене, ОВО ОБАВЕЗНО морате да им покажете!
Моје две другарице су постале бабе. Рекла сам им да пронађу фотке кад су биле младе и луде, да то показују, а не да деца мисле да је баба одувек била баба
Кад сам родила сина, па јављала фамилији да су постали богатији, друго питање било је: „На кога личи?” Мени све бебе личе једна на другу, али како то тетке, стрине, ујне… виде сличност?
Неке још са врата, кад га угледају, одушевљено и као из топа узвикују: „Јаоооо, исти деда, отац…” Једна моја тетка је силно желела да сва деца из фамилије, и мушка и женска, личе на њу, иако деце није имала.
Последњих месеци баш имам доста слободног времена. Дете ми одрастао човек, самосталан, не бринем као некад. Радно време ми је фино, завршим све пре подне и онда могу шта хоћу. Овај ковид је све приковао за кућу више него икада пре, али ту су телефони, мреже… дружимо се некако. Скоро се тако присећасмо неких догодовштина из детињства, поредимо са данашњом децом и њиховим одрастањем, начином васпитања… Кажем како ме увек болела неправда и да сам често плакала због исте.
Две бабе
Овако је то било.
Имала сам две бабе. Мамина мама Милијана имала је плаве очи, мали нос, правилна уста, нежне црте лица, косу која је била сребрнобела. „Патила” је од високог притиска и покрети су јој били успорени, па је деловала још блаже. Лети, кад дођемо код ње, па она направи оне њене паприке са доста лука у великој шерпи, а ми питамо је лʼ смемо сви заједно из шерпе да једемо да не сипамо у тањире, она се само благо насмеши и каже може. Увек би насецкала и мало кобасице, онако на колутиће, да замирише. Имала је неку жену која јој је доносила сир, па уз те паприке… и сад ми у ноздрвама и на непцима та дивота. У дворишту много цвећа, руже, далије, лепе кате… као у бајци. Имала је и лепу велику кајсију која је рађала као луда, јабуку и шљиву. Од кајсије је скупљала коштице, сушила и после смо крцали да извадимо семенку, за коју је тврдила да је много здрава. Ретко је излазила из куће, углавном по дворишту, да се много не умара. Морала је неколико пута у току дана да прилегне. Деда је на трему направио летњу дневну собу. Мали отоман, трпезаријски сто, столице, једна клупа као из парка, грамофон и радио, а од дрвених летвица до крова ограда уз коју је расла винова лоза. Хладовина и милина.
Цео текст прочитајте на tosamja.media