Имала милионе а чистила јавне установе из хобија – чувена глумица постала чистачица и тако нашла мир

Марлен Дитрих, легендарна глумица и певачица, већ више од три деценије није међу нама – напустила нас је 1992. године. Ова непревазиђена дива златног доба Холивуда оставила је неизбрисив траг у свету филма, својим култним улогама, а посебно улогом Лоле-Лоле у филму Плави анђео из 1930. године. Са непогрешивим смислом за стил и јединственим храпавим гласом, Марлен је постала симбол гламура, али и храбрости, будући да је током Другог светског рата одбацила родну Немачку и храбро стала на страну савезника, чак и активно учествујући у антифашистичкој пропаганди.

Међутим, иза блиставе фасаде, Марлен Дитрих је била и изразито ексцентрична фигура. Поред њене бескомпромисне моде, која је укључивала ношење мушких одела и промовисање андрогине естетике, била је позната по интригантном приватном животу, који је укључивао турбулентне љубавне везе са женама и мушкарцима, као и њену фасцинацију контроверзним темама. Управо та контрадикторност – између холивудске иконе и авангардне бунтовнице – разлог је што ће Марлен Дитрих заувек остати загонетна и инспиративна личност у свету поп-културе.

Дитрихова, рођена у Берлину 1901. године, одрасла је под снажним утицајем пруске дисциплине, која је обликовала њен карактер и начин на који је приступала животу и каријери. Њен отац, полицијски поручник, и мајка, која је потицала из војничке породице, одгајали су је у духу строгих правила, реда и дисциплине, што ће се касније рефлектовати и у њеном професионалном животу. Марлен је од малих ногу научила важност тачности, одговорности и самоконтроле – вредности које су биле дубоко укорењене у пруском менталитету.

Ова ригидна дисциплина пратила ју је кроз читаву каријеру. На филмским сетовима и током наступа, Марлен је била позната по својој готово војничкој прецизности. Долазила је тачно на време, захтевала савршенство у сваком детаљу, било да је реч о костиму, сценографији или перформансу. Док је глумила, асистенти су морали иза камера да држе огледала како би Дитрихова била сигурна да заузима праву позу и да лепо изгледа у кадру. Њен неумољиви перфекционизам, често проистекао из тог пруског васпитања, терао ју је да неуморно ради на себи, не допуштајући себи слабости или компромисе. Чак и у каснијим годинама, када је улога femme фатале полако бледела, наставила је да одржава строгу дисциплину у свом животу, као да је кроз њу одржавала контролу над својим наслеђем и имиџом, који су у њеним очима морали остати беспрекорно чисти и доследни.

Опседнута чишћењем

Диетрихова није била опседнута само изгледом – њена опсесија чистоћом била је готово једнако легендарна. Иако је свет видео гламурозну филмску звезду са савршеном шминком и беспрекорним гардеробером, мало ко је знао да се иза кулиса крије жена која није могла да поднесе неред. Њен дом, хотелске собе, па чак и простори иза позорнице увек су морали да буду у савршеном реду. Њена кћерка, Мариа Рива, једном је изјавила да је Марлен сатима чистила купатила, брисала прашину и дезинфиковала све што јој је било на дохват руке. Ова бескомпромисна потреба за уредношћу није била само питање естетике – она је веровала да чистоћа одражава унутрашњи мир и контролу.

Нереди су је изузетно нервирали, а многи сарадници су говорили да је Марлен носила сопствене производе за чишћење, сапуне, детерџенте где год да иде. Чак и у хотелским собама, инсистирала је на томе да особље све очисти према њеним строгим стандардима. Ова опсесија је долазила до изражаја и у њеном професионалном животу – њен костим, реквизити и лични простор на сету морали су бити савршено организовани. Иако би се могло рећи да је ова опседнутост била део њеног перфекционизма, многи су је доживљавали као екстрем, готово бизаран аспект њене личности, додатно доприносећи њеном имиџу као ексцентричне, али фасцинантне звезде.

Чистила и позоришта где је наступала

Дитрихова је педесетих постала најплаћенија певачица кабареа и освојила позорнице на Бродвеју, у лондонском Вест Енду и широм Европе и Америка. Иако је уживала статус једне од најтраженијих уметница, са наступима за које се тражила карта више, Дитрихова је пажљиво приступала одржавању простора у којима је наступала. Редовно је долазила неколико сати пре почетка наступа како би лично очистила позоришта и концертне сале, брисала подове и бину, јер није веровала да ико може то урадити као она.

Њен перфекционизам није стајао само на сцени. Током својих наступа, сарадници се сећају како је редовно долазила у гардеробе других извођача, чистила и уређивала просторије и шминку. Овај ритуал чишћења и уредности био је њен начин да постигне унутрашњу хармонију и мир пре наступа. Марлен Дитрих је због тога поспрдно у штампи названа Краљицом Ајакса (средства за дезинфекцију). Када еј то прочитала, није се потресла, већ је титулу са поносом понела.