Imala milione a čistila javne ustanove iz hobija – čuvena glumica postala čistačica i tako našla mir

Marlen Ditrih, legendarna glumica i pevačica, već više od tri decenije nije među nama – napustila nas je 1992. godine. Ova neprevaziđena diva zlatnog doba Holivuda ostavila je neizbrisiv trag u svetu filma, svojim kultnim ulogama, a posebno ulogom Lole-Lole u filmu Plavi anđeo iz 1930. godine. Sa nepogrešivim smislom za stil i jedinstvenim hrapavim glasom, Marlen je postala simbol glamura, ali i hrabrosti, budući da je tokom Drugog svetskog rata odbacila rodnu Nemačku i hrabro stala na stranu saveznika, čak i aktivno učestvujući u antifašističkoj propagandi.

Međutim, iza blistave fasade, Marlen Ditrih je bila i izrazito ekscentrična figura. Pored njene beskompromisne mode, koja je uključivala nošenje muških odela i promovisanje androgine estetike, bila je poznata po intrigantnom privatnom životu, koji je uključivao turbulentne ljubavne veze sa ženama i muškarcima, kao i njenu fascinaciju kontroverznim temama. Upravo ta kontradiktornost – između holivudske ikone i avangardne buntovnice – razlog je što će Marlen Ditrih zauvek ostati zagonetna i inspirativna ličnost u svetu pop-kulture.

Ditrihova, rođena u Berlinu 1901. godine, odrasla je pod snažnim uticajem pruske discipline, koja je oblikovala njen karakter i način na koji je pristupala životu i karijeri. Njen otac, policijski poručnik, i majka, koja je poticala iz vojničke porodice, odgajali su je u duhu strogih pravila, reda i discipline, što će se kasnije reflektovati i u njenom profesionalnom životu. Marlen je od malih nogu naučila važnost tačnosti, odgovornosti i samokontrole – vrednosti koje su bile duboko ukorenjene u pruskom mentalitetu.

Ova rigidna disciplina pratila ju je kroz čitavu karijeru. Na filmskim setovima i tokom nastupa, Marlen je bila poznata po svojoj gotovo vojničkoj preciznosti. Dolazila je tačno na vreme, zahtevala savršenstvo u svakom detalju, bilo da je reč o kostimu, scenografiji ili performansu. Dok je glumila, asistenti su morali iza kamera da drže ogledala kako bi Ditrihova bila sigurna da zauzima pravu pozu i da lepo izgleda u kadru. Njen neumoljivi perfekcionizam, često proistekao iz tog pruskog vaspitanja, terao ju je da neumorno radi na sebi, ne dopuštajući sebi slabosti ili kompromise. Čak i u kasnijim godinama, kada je uloga femme fatale polako bledela, nastavila je da održava strogu disciplinu u svom životu, kao da je kroz nju održavala kontrolu nad svojim nasleđem i imidžom, koji su u njenim očima morali ostati besprekorno čisti i dosledni.

Opsednuta čišćenjem

Dietrihova nije bila opsednuta samo izgledom – njena opsesija čistoćom bila je gotovo jednako legendarna. Iako je svet video glamuroznu filmsku zvezdu sa savršenom šminkom i besprekornim garderoberom, malo ko je znao da se iza kulisa krije žena koja nije mogla da podnese nered. Njen dom, hotelske sobe, pa čak i prostori iza pozornice uvek su morali da budu u savršenom redu. Njena kćerka, Maria Riva, jednom je izjavila da je Marlen satima čistila kupatila, brisala prašinu i dezinfikovala sve što joj je bilo na dohvat ruke. Ova beskompromisna potreba za urednošću nije bila samo pitanje estetike – ona je verovala da čistoća odražava unutrašnji mir i kontrolu.

Neredi su je izuzetno nervirali, a mnogi saradnici su govorili da je Marlen nosila sopstvene proizvode za čišćenje, sapune, deterdžente gde god da ide. Čak i u hotelskim sobama, insistirala je na tome da osoblje sve očisti prema njenim strogim standardima. Ova opsesija je dolazila do izražaja i u njenom profesionalnom životu – njen kostim, rekviziti i lični prostor na setu morali su biti savršeno organizovani. Iako bi se moglo reći da je ova opsednutost bila deo njenog perfekcionizma, mnogi su je doživljavali kao ekstrem, gotovo bizaran aspekt njene ličnosti, dodatno doprinoseći njenom imidžu kao ekscentrične, ali fascinantne zvezde.

Čistila i pozorišta gde je nastupala

Ditrihova je pedesetih postala najplaćenija pevačica kabarea i osvojila pozornice na Brodveju, u londonskom Vest Endu i širom Evrope i Amerika. Iako je uživala status jedne od najtraženijih umetnica, sa nastupima za koje se tražila karta više, Ditrihova je pažljivo pristupala održavanju prostora u kojima je nastupala. Redovno je dolazila nekoliko sati pre početka nastupa kako bi lično očistila pozorišta i koncertne sale, brisala podove i binu, jer nije verovala da iko može to uraditi kao ona.

Njen perfekcionizam nije stajao samo na sceni. Tokom svojih nastupa, saradnici se sećaju kako je redovno dolazila u garderobe drugih izvođača, čistila i uređivala prostorije i šminku. Ovaj ritual čišćenja i urednosti bio je njen način da postigne unutrašnju harmoniju i mir pre nastupa. Marlen Ditrih je zbog toga posprdno u štampi nazvana Kraljicom Ajaksa (sredstva za dezinfekciju). Kada ej to pročitala, nije se potresla, već je titulu sa ponosom ponela.