Психотерапеут објашњава: Због чега је лоше да одлажете ствари и како тога да се решите?
Прокрастинација – зашто одлажемо послове који нас чекају
У основи ПРОКРАСТИНАЦИЈЕ – одлагања – је тежња за умањењем ТРЕНУТНЕ НАПЕТОСТИ, али по цену дугорочног нерешавања проблема или неке проблематичне навике.
Особа има временски рок пред собом за неку активност коју опажа као досадну, непријатну, некомфорну, претећу и збуњујућу. Она преувеличава непријатност задатка јер одбацује праве разлоге да делује одмах.
Циљ прокрастинационог размишљања је да се ОДРЖИ или ОПРАВДА одлагање.
Обично се завршава ОДЛАГАЊЕМ!
Шта је прокрастинација
Драјден (Dryden, 2000):
„Прокрастинација је начин понашања чији је циљ да се особа заштити од непријатног емоционалног стања, као што је стање високе иритираности, ако почне да ради задатак који не жели да ради.”
Одлагање решавања проблема често се види као механизам превладавања који штити САМОПОШТОВАЊЕ особе када је суочена са непријатним задацима.
Често говорите себи – урадићу то касније, највероватније сутра. Онда, када сутра дође, правите нове изговоре. Себи обећавате да нећете више одлагати.
Деј и ОʼСаливан (Day & OʼSullivan, 2000) су у истраживањима добили резултат да око 15–20 одсто одрасле популације прокрастинира, као и скоро 50 одсто СТУДЕНТСКЕ популације!
Цео текст прочитајте на tosamja.media.
