Ако желите да смршате једите ОВУ НАМИРНИЦУ што више: Пуна је ВИТАМИНА!
Препорука је да треба користити што више свежег поврћа и воћа, али у овом периоду посебно место имају кисели купус и туршија, најчешће у вакуумираним паковањима и теглама
Неће ово бити прича о прављењу зимнице – има ко то зна боље. Тема је: како тумачити препоруку да поврће и воће треба што више користити. Неки то схватају као искључиво свеже поврће и воће. Па, да ли је баш тако, и има ли ту места за зимницу из бурета и тегли?
Кад кажемо из бурета, то је у данашње време више фигуративно – односи се на кисели купус и туршију, најчешће у вакуумираним паковањима и теглама, али суштина је иста.
Најбољи природни пробиотик
Да почнемо од киселог купуса, према мишљењу многих експерата за исхрану – најбоље природне „пробиотске” намирнице!
Он се добија процесом природног врења у коме присутни микроорганизми врше процес кисељења у условима који су им идеални за живот, због чега се размножавају и опстају у великом броју. Ово све важи кад су услови за чување оптимални. Кад то није случај, лако ћете проценити и сами – купус битно мења и структуру и укус.
Осим тог великог броја живих микроорганизама који су пожељни и добри за нас – знате их под именом пробиотици – овај процес успева да сачува и велику количину витамина Ц, као и за купус карактеристичних једињења и дијетских влакана. Да не помињем скромну калоријску вредност од 20 калорија на 100 грама! Све су то особине због којих ова намирница треба да се користи што више пута недељно, па и ван зимског периода.
Једини озбиљан минус је велика количина соли – 2 грама на 100 грама киселог купуса, тако кажу таблице, што би била готово половина од укупно дозвољеног дневног уноса. Шта урадити? Исцедити купус, испрати га под млазом воде и, наравно, не додавати со при припреми јела, била то сарма, подварак или једноставно салата.
Туршија, друга прича
Туршија само на први поглед изгледа слично. Главна разлика потиче из процеса кисељења: он је изазван додатком сирћета, што значи да – нема пробиотика. Све остало врло је слично, па је и туршију најбоље испрати или, што је можда елегантније и укусније решење, комбиновати у салатама са свежим поврћем.
Овде можда није лоше нагласити да парадајз сачува готово сва своја добра својства чак и када је термички обрађен – првенствено мислим на ликопен, па они који не воле свеж, могу сасвим лепо да обогате своју исхрану прерађеним парадајзом.
И ту водите рачуна о количини соли – не досољавајте храну у коју сте већ ставили сок од парадајза и слично.
Остатак текста прочитајте на tosamja.media.
