АСТМА: Шта је то заправо и КАКО настаје?

Астма је хронично запаљење дисајних путева. Сужавањем дисајних путева и појачаним лучењем секрета који их »загушује« наступа гушење (неки пут и угушење) болесника. Нажалост, број оболелих од астме и хроничне опструктивне болести плућа у свету стално се повећава.

УЛТИМАТИВНИ САВЕТИ: Четири корака који ће учинити да шминка на вашем лицу изгледа беспрекорно

Процењује се да у свету од ових болести тренутно болује 200 – 300 милиона болесника, с тим да је тај проценат оболелих у земљама у развоју знатно већи у односу на развијене земље. Посебно забрињава повећан број оболелих међу децом. У ситуацији када у целом свету опада број болесника од многих других савремених болести (кардиоваскуларне болести, мождани удар…) , Светска здравствена организација је предузела одпучне кораке за решавање овог сложеног проблема. Усвојена су два докумената: »Глобална стратегија за праћење и превенцију астме« и »Препоруке за лечење хроничне опструктивне болести плућа«.

Феноменални разлози да спавате у чарапама - један има везе и са СЕКСОМ!

У нашој средини, Институт за плућне болести у Сремској Каменици оформио је »Астма школу«, курс за обуку оболелих, који се у виду петодневног семинара изводи у просторијама Диспанзера за плућне болести у Мајевичкој 2А у Новом Саду.

Инфекција и астма

Плућа одрасле здраве особе, у току само једног минута, провентилирају 6 – 8 литара ваздуха, односно око 10 кубних метара ваздуха (10. 000 литара) за два десетчетири сата. Међутим, у једном кубном метру ваздуха у коме нема видљивих нечистоћа има преко 50. 0 честица прашине различитог састава, и микроорганизама. Удахнуте честице и микроорганизми задржавају се на слузном покривачу горњих дисајних путева, а непрекидни покрети трепљи епителних ћелија покрећу слузни слој од респираторних бронха до ждрела, тако да су доњи делови дисајног стабла практично стерилни.

Вечита дилема - може ли се смршати помоћу ЈОГЕ?! Ево и одговора!

Нормална слуз дисајног стабла је безбојна и прозрачна, и у току 24 сата излучи се око 100 мл слузи. Прекомерно лучење или измењени састав слузи (пушење, удисање различитих пара и димова) доводи до гомилања слузи у дисајном стаблу, што погодује развоју инфекције. Инфекција је узрочник запаљења и отока слузнице, повећаног лучења слузи и сужења промера дисајних путева. Уколико већ претходно није оштећена утицајем аерозагађења или пушења, сама инфекција оштећује трепљасти епител у дисајном стаблу, што још више отежава избацивање слузи и сужава дисајне путеве. Због тога, свака инфекција дисајних путева може бити потенцијални "окидач" астматичног напада. У односу на захваћени део дисајног пута, дужина трајања инфекције и узрочника инфекције, могуће је направити основну поделу инфекција дисајних путева:

Вирусне инфекције

Од свих инфекција дисајних путева, најчешће су акутне инфекције горњих дисајних путева (нос, синуси, ждрело, крајници) , које су, готово по правилу изазване вирусима. Најмање 12 група са око 200 различитих серотипова (врста) вируса могу изазвати акутну инфекцију горњих дисајних путева. Пад отпорности организма (нехигијенски услови живота, умор, емотивни поремећаји и сл.) и снижавање температуре тела "прехлада" (вожња моторбициклом, хладни напици, сладолед) , стварају оптималне услове за размножавање вируса у слузници носа и гуше, посебно вируса који изазивају кијавицу и тзв. "обичну прехладу", одн. Групу вируса названу (Риновирус). До сада је изоловано 113 типова риновируса и сви они се најбоље размножавају на температури од око 33 степена Целзијусових, у нешто киселијој средини од уобичајене богатој кисеоником (услови слични онима који владају у носној слузници). Осим риновируса, велики број акутних инфекција горњих респираторних путева изазивају и аденовируси.

Настале запаљенске промене у слузници изазване вирусима могу се упоредити са опекотинама другог степена на кожи. Ове промене изазивају повећану осетљивост трахеобронхијалног стабла, што уз повећање лучења и отежано избацивање слузи ствара повољне услове за настанак астматичног напада. Иако се ради о акутним инфекцијама (дакле о стањима која кратко трају) , преосетљивост дисајних путева може да траје недељама после повлачења свих симптома болести. За све време појачане преосетљивости бронхијалног стабла, повећан је и ризик од астматичног напада, јер се сужење дисајних путева развија брзо и лако, а запаљењем оштећени трепљасти епител није у стању да избаци сву створену количину слузи.

Бактеријске инфекције и астма

Акутне бактеријске инфекције не утичу много на настанак астматичног напада. Многобројне студије су показале да се не може изоловати бактеријски узрочник чак и код пацијената у астматичном нападу који су имали жути испљувак. Из тог разлога антибиотици немају утицаја на ток астматичног напада. Међутим, ширењем акутне инфекције из носа и ждрела бивају захваћени и синуси и тако се стварају услови за дуготрајно запаљење синуса хронични синуситис. У тим случајевима инфекција се обично "спушта" према нижим деловима плућа настаје запаљење бронха бронхитис. Хронично запаљење синуса удружено са хроничним бронхитисом (тзв. Синобронхијални синдром) одликује се цурењем из носа, дуготрајним кашљем и главобољом. Овај синдром обично представља увод у дуготрајне инфекције дисајних путева, које имају значајну улогу у развоју астме. Када се симптоми астме јављају код хроничних инфекција дисајних путева, а смирују применом антиастматичних лекова, ради се о тзв. Инфективној астми.

Мешовите инфекције

У случају смањења опште отпорности организма у току вирусне инфекције, посебно када се нагомилава слуз у дисајним путевима, стварају се услови за развој бактерија, односно вирусна инфекција се компликује бактеријском, што утиче на тежину, трајање и ток болести (стручно: настаје бактеријска суперинфекција). Чак и када се вирусна инфекција у потпуности излечи, може се развити поновна инфекција неким другим вирусом, нарочито ако постоји пад отпорности организма.

Свака компликација и поновна инфекција (реинфекција) погодује преласку акутног запаљенског процеса у хронични (дуготрајни). А дуготрајне инфекције горњих дисајних путева имају, као што је то већ наглашено, значајну улогу у настанку астме.