ASTMA: Šta je to zapravo i KAKO nastaje?

Astma je hronično zapaljenje disajnih puteva. Sužavanjem disajnih puteva i pojačanim lučenjem sekreta koji ih »zagušuje« nastupa gušenje (neki put i ugušenje) bolesnika. Nažalost, broj obolelih od astme i hronične opstruktivne bolesti pluća u svetu stalno se povećava.

ULTIMATIVNI SAVETI: Četiri koraka koji će učiniti da šminka na vašem licu izgleda besprekorno

Procenjuje se da u svetu od ovih bolesti trenutno boluje 200 – 300 miliona bolesnika, s tim da je taj procenat obolelih u zemljama u razvoju znatno veći u odnosu na razvijene zemlje. Posebno zabrinjava povećan broj obolelih među decom. U situaciji kada u celom svetu opada broj bolesnika od mnogih drugih savremenih bolesti (kardiovaskularne bolesti, moždani udar…) , Svetska zdravstvena organizacija je preduzela odpučne korake za rešavanje ovog složenog problema. Usvojena su dva dokumenata: »Globalna strategija za praćenje i prevenciju astme« i »Preporuke za lečenje hronične opstruktivne bolesti pluća«.

Fenomenalni razlozi da spavate u čarapama - jedan ima veze i sa SEKSOM!

U našoj sredini, Institut za plućne bolesti u Sremskoj Kamenici oformio je »Astma školu«, kurs za obuku obolelih, koji se u vidu petodnevnog seminara izvodi u prostorijama Dispanzera za plućne bolesti u Majevičkoj 2A u Novom Sadu.

Infekcija i astma

Pluća odrasle zdrave osobe, u toku samo jednog minuta, proventiliraju 6 – 8 litara vazduha, odnosno oko 10 kubnih metara vazduha (10. 000 litara) za dva desetčetiri sata. Međutim, u jednom kubnom metru vazduha u kome nema vidljivih nečistoća ima preko 50. 0 čestica prašine različitog sastava, i mikroorganizama. Udahnute čestice i mikroorganizmi zadržavaju se na sluznom pokrivaču gornjih disajnih puteva, a neprekidni pokreti treplji epitelnih ćelija pokreću sluzni sloj od respiratornih bronha do ždrela, tako da su donji delovi disajnog stabla praktično sterilni.

Večita dilema - može li se smršati pomoću JOGE?! Evo i odgovora!

Normalna sluz disajnog stabla je bezbojna i prozračna, i u toku 24 sata izluči se oko 100 ml sluzi. Prekomerno lučenje ili izmenjeni sastav sluzi (pušenje, udisanje različitih para i dimova) dovodi do gomilanja sluzi u disajnom stablu, što pogoduje razvoju infekcije. Infekcija je uzročnik zapaljenja i otoka sluznice, povećanog lučenja sluzi i suženja promera disajnih puteva. Ukoliko već prethodno nije oštećena uticajem aerozagađenja ili pušenja, sama infekcija oštećuje trepljasti epitel u disajnom stablu, što još više otežava izbacivanje sluzi i sužava disajne puteve. Zbog toga, svaka infekcija disajnih puteva može biti potencijalni "okidač" astmatičnog napada. U odnosu na zahvaćeni deo disajnog puta, dužina trajanja infekcije i uzročnika infekcije, moguće je napraviti osnovnu podelu infekcija disajnih puteva:

Virusne infekcije

Od svih infekcija disajnih puteva, najčešće su akutne infekcije gornjih disajnih puteva (nos, sinusi, ždrelo, krajnici) , koje su, gotovo po pravilu izazvane virusima. Najmanje 12 grupa sa oko 200 različitih serotipova (vrsta) virusa mogu izazvati akutnu infekciju gornjih disajnih puteva. Pad otpornosti organizma (nehigijenski uslovi života, umor, emotivni poremećaji i sl.) i snižavanje temperature tela "prehlada" (vožnja motorbiciklom, hladni napici, sladoled) , stvaraju optimalne uslove za razmnožavanje virusa u sluznici nosa i guše, posebno virusa koji izazivaju kijavicu i tzv. "običnu prehladu", odn. Grupu virusa nazvanu (Rinovirus). Do sada je izolovano 113 tipova rinovirusa i svi oni se najbolje razmnožavaju na temperaturi od oko 33 stepena Celzijusovih, u nešto kiselijoj sredini od uobičajene bogatoj kiseonikom (uslovi slični onima koji vladaju u nosnoj sluznici). Osim rinovirusa, veliki broj akutnih infekcija gornjih respiratornih puteva izazivaju i adenovirusi.

Nastale zapaljenske promene u sluznici izazvane virusima mogu se uporediti sa opekotinama drugog stepena na koži. Ove promene izazivaju povećanu osetljivost traheobronhijalnog stabla, što uz povećanje lučenja i otežano izbacivanje sluzi stvara povoljne uslove za nastanak astmatičnog napada. Iako se radi o akutnim infekcijama (dakle o stanjima koja kratko traju) , preosetljivost disajnih puteva može da traje nedeljama posle povlačenja svih simptoma bolesti. Za sve vreme pojačane preosetljivosti bronhijalnog stabla, povećan je i rizik od astmatičnog napada, jer se suženje disajnih puteva razvija brzo i lako, a zapaljenjem oštećeni trepljasti epitel nije u stanju da izbaci svu stvorenu količinu sluzi.

Bakterijske infekcije i astma

Akutne bakterijske infekcije ne utiču mnogo na nastanak astmatičnog napada. Mnogobrojne studije su pokazale da se ne može izolovati bakterijski uzročnik čak i kod pacijenata u astmatičnom napadu koji su imali žuti ispljuvak. Iz tog razloga antibiotici nemaju uticaja na tok astmatičnog napada. Međutim, širenjem akutne infekcije iz nosa i ždrela bivaju zahvaćeni i sinusi i tako se stvaraju uslovi za dugotrajno zapaljenje sinusa hronični sinusitis. U tim slučajevima infekcija se obično "spušta" prema nižim delovima pluća nastaje zapaljenje bronha bronhitis. Hronično zapaljenje sinusa udruženo sa hroničnim bronhitisom (tzv. Sinobronhijalni sindrom) odlikuje se curenjem iz nosa, dugotrajnim kašljem i glavoboljom. Ovaj sindrom obično predstavlja uvod u dugotrajne infekcije disajnih puteva, koje imaju značajnu ulogu u razvoju astme. Kada se simptomi astme javljaju kod hroničnih infekcija disajnih puteva, a smiruju primenom antiastmatičnih lekova, radi se o tzv. Infektivnoj astmi.

Mešovite infekcije

U slučaju smanjenja opšte otpornosti organizma u toku virusne infekcije, posebno kada se nagomilava sluz u disajnim putevima, stvaraju se uslovi za razvoj bakterija, odnosno virusna infekcija se komplikuje bakterijskom, što utiče na težinu, trajanje i tok bolesti (stručno: nastaje bakterijska superinfekcija). Čak i kada se virusna infekcija u potpunosti izleči, može se razviti ponovna infekcija nekim drugim virusom, naročito ako postoji pad otpornosti organizma.

Svaka komplikacija i ponovna infekcija (reinfekcija) pogoduje prelasku akutnog zapaljenskog procesa u hronični (dugotrajni). A dugotrajne infekcije gornjih disajnih puteva imaju, kao što je to već naglašeno, značajnu ulogu u nastanku astme.