Овај ген УДВОСТРУЧУЈЕ РИЗИК умирања од короне код МЛАЂИХ од 60 година: "Вакцина може ПОТПУНО да поништи тај ефекат"

Истраживачи су идентификовали верзију гена која удвостручује ризик особе да оболи од тешког облика ковида 19, али и удвостручује ризик од смрти овог вируса за особе млађе од 60 година. Реч је о гену ЛЗТФЛ1, који је укључен у регулацију ћелија плућа као одговор на инфекцију. Када је присутна ризична верзија гена, чини се да ћелије које облажу плућа чине мање да се заштите од инфекције коронавирусом.

Верзија гена која повећава ризик од короне присутна је код 60% људи јужноазијског порекла, 15% људи европског порекла, 2,4% људи афричког порекла и 1,8% људи источноазијског порекла.

Повећање ризика

- То је један од најчешћих генетских сигнала, тако да је далеко најважнији генетски хит када је о ковиду 19 реч - рекао је Џејмс Дејвис, професор геномике на Универзитету у Оксфорду и један од вођа новог истраживања, и додао да ниједан ген не може објаснити сваки аспект нечијег ризика од болести као што је корона, те да многи фактори играју улогу. Према његовим речима, то укључује старост, друга здравствена стања и социоекономски статус, који могу утицати на то колико је особа изложена вирусу и на квалитет здравствене заштите коју добија ако је болесна - прича професор за "Ливе Сциенце".

Индија је, на пример, искусила претрпане болнице током свог налета делта соја, а земља има високу преваленцију дијабетеса типа 2 и срчаних болести, што је играло огромну улогу у стопи смртности у њеној популацији. Али изгледа да ризична верзија ЛЗТФЛ1 има значајан утицај. Поређења ради, свака деценија старости између 20 и 60 година удвостручује ризик особе од тешког облика ковида 19. То значи да је ношење ризичне верзије гена ЛЗТФЛ1 „приближно еквивалентно томе да сте 10 година старији, у ствари, за ризик од озбиљности короне, рекао је Дејвис.

Истраживачи су се први пут укључили у истраживање овог гена користећи оно што се зове студија асоцијације на нивоу генома (ГВАС). Они су упоредили геноме групе пацијената који су имали тешки ковид 19 – дефинисани као они који су имали респираторну инсуфицијенцију – са геномима контролне групе учесника који, или нису имали доказе о инфекцији, или су имали историју инфекције са благим симптомима. Ова студија је открила скуп гена који су били распрострањенији код пацијената са тешким утицајем него у контролној групи. Али открити који од тих гена заправо изазива повећани ризик није било једноставно, рекао је Џим Хјуз, професор регулације гена на Универзитету у Оксфорду који је такође водио студију.

Генетски детектив

Варијације у генима се често наслеђују као блок, што отежава откривање која је одређена варијација одговорна за исход, рекао је Хјуз. И док су генетске секвенце присутне у свакој ћелији у телу, оне утичу на само неколико типова ћелија.

Коначно, генетске секвенце које су истраживачи покушавали да разумеју нису били једноставни, директни гени који дају нацрт за протеин. Уместо тога, то су били такозвани региони појачивача - некодирајуће секвенце које регулишу како се други гени експримирају. Појачивач је помало попут прекидача, који укључује и искључује циљне гене и горе и доле у ​​различито време у различитим ткивима, рекао је Хјуз.

Да би разоткрили проблем, истраживачи су се окренули машинском учењу, које може да предвиђа функцију појачивача и тип ћелије у којој функционише на основу ДНК секвенце. Овај приступ вештачке интелигенције осветлио је један посебан појачивач „као божићно дрвце“, рекао је Хјуз. Истраживачи су очекивали да је њихова ризична секвенца појачивача она која делује на оближње гене имуног система, али су били изненађени када су открили да њихов кандидат делује, уместо тога, у ћелијама плућа.

Следећи корак је био да се открије који ген контролише тај појачивач. Истраживачи су користили технику названу Мицро Цаптуре-Ц, која омогућава изузетно детаљно мапирање сплета ДНК унутар ћелијског језгра. Открили су да је појачивач контактирао само један ген: ЛЗТФЛ1. Ово је било узбудљиво откриће. Типично, ГВАС истраживање обично враћа десетине или стотине гена који утичу на било који исход. „Тај двоструки погодак (на тежину болести) је огроман у поређењу са вашим просечним ГВАС-ом за коронарну болест срца, дијабетес или било шта друго“, рекао је Хјуз. "Невероватно је јак."

Нада за терапију

ЛЗТФЛ1 раније није био добро проучаван, али претходна истраживања су открила нешто о протеину за који кодира, а који је укључен у сложену серију сигнализације и комуникације око зарастања рана. У контексту инфекције и упале, низак ниво ЛЗТФЛ1 промовише прелазак одређених специјализованих ћелија плућа у мање специјализовано стање. Виши нивои ЛЗТФЛ1 успоравају ову транзицију. Прелазак се свакако дешава код пацијената са тешким ковидом 19. Истраживачки тим је прегледао биопсије плућа људи који су умрли од короне и открио да су њихова плућа обложена великим површинама ових деспецијализованих ћелија. Али супротно интуицији, процес може бити покушај плућа да се заштите.

Још није сигурно, рекао је Дејвис, али деспецијализоване ћелије плућа имају мање АЦЕ2 рецептора, кваке које САРС-ЦоВ-2 користи за улазак у ћелије. Могуће је да су деспецијализоване ћелије на тај начин више заштићене од отмице вирусом. То значи да је код људи са већом експресијом ЛЗТФЛ1 ово заштитно повлачење успорено, омогућавајући вирусу да ефикасније опустоши плућа пре него што ћелије могу да се оклопе у новом облику. Међутим, потребно је директније истраживање оштећења плућа ковидом 19 да би се ово доказало, рекао је Дејвис.

Откриће важности ЛЗТФЛ1, објављено 4. новембра у часопису Натуре Генетицс, и може довести до нових истраживања у лечењу короне, рекао је Хјуз.

Ношење ризичне верзије гена није смртна казна, те иако повећава ризик од тешке болести, то не гарантује. Други гени или негенетски фактори могу смањити ризик од тешке болести код особе чак и у присуству ризичне секвенце. А пошто ген није укључен у имуни систем, рекао је Дејвис, људи који носе верзију гена високог ризика ће вероватно реаговати на вакцинацију против ковида 19 једнако као и сви остали. „Мислимо да ће вакцинација потпуно поништити овај ефекат“, закључио је он.