Ovaj gen UDVOSTRUČUJE RIZIK umiranja od korone kod MLAĐIH od 60 godina: "Vakcina može POTPUNO da poništi taj efekat"

Istraživači su identifikovali verziju gena koja udvostručuje rizik osobe da oboli od teškog oblika kovida 19, ali i udvostručuje rizik od smrti ovog virusa za osobe mlađe od 60 godina. Reč je o genu LZTFL1, koji je uključen u regulaciju ćelija pluća kao odgovor na infekciju. Kada je prisutna rizična verzija gena, čini se da ćelije koje oblažu pluća čine manje da se zaštite od infekcije koronavirusom.

Verzija gena koja povećava rizik od korone prisutna je kod 60% ljudi južnoazijskog porekla, 15% ljudi evropskog porekla, 2,4% ljudi afričkog porekla i 1,8% ljudi istočnoazijskog porekla.

Povećanje rizika

- To je jedan od najčešćih genetskih signala, tako da je daleko najvažniji genetski hit kada je o kovidu 19 reč - rekao je Džejms Dejvis, profesor genomike na Univerzitetu u Oksfordu i jedan od vođa novog istraživanja, i dodao da nijedan gen ne može objasniti svaki aspekt nečijeg rizika od bolesti kao što je korona, te da mnogi faktori igraju ulogu. Prema njegovim rečima, to uključuje starost, druga zdravstvena stanja i socioekonomski status, koji mogu uticati na to koliko je osoba izložena virusu i na kvalitet zdravstvene zaštite koju dobija ako je bolesna - priča profesor za "Live Science".

Indija je, na primer, iskusila pretrpane bolnice tokom svog naleta delta soja, a zemlja ima visoku prevalenciju dijabetesa tipa 2 i srčanih bolesti, što je igralo ogromnu ulogu u stopi smrtnosti u njenoj populaciji. Ali izgleda da rizična verzija LZTFL1 ima značajan uticaj. Poređenja radi, svaka decenija starosti između 20 i 60 godina udvostručuje rizik osobe od teškog oblika kovida 19. To znači da je nošenje rizične verzije gena LZTFL1 „približno ekvivalentno tome da ste 10 godina stariji, u stvari, za rizik od ozbiljnosti korone, rekao je Dejvis.

Istraživači su se prvi put uključili u istraživanje ovog gena koristeći ono što se zove studija asocijacije na nivou genoma (GVAS). Oni su uporedili genome grupe pacijenata koji su imali teški kovid 19 – definisani kao oni koji su imali respiratornu insuficijenciju – sa genomima kontrolne grupe učesnika koji, ili nisu imali dokaze o infekciji, ili su imali istoriju infekcije sa blagim simptomima. Ova studija je otkrila skup gena koji su bili rasprostranjeniji kod pacijenata sa teškim uticajem nego u kontrolnoj grupi. Ali otkriti koji od tih gena zapravo izaziva povećani rizik nije bilo jednostavno, rekao je Džim Hjuz, profesor regulacije gena na Univerzitetu u Oksfordu koji je takođe vodio studiju.

Genetski detektiv

Varijacije u genima se često nasleđuju kao blok, što otežava otkrivanje koja je određena varijacija odgovorna za ishod, rekao je Hjuz. I dok su genetske sekvence prisutne u svakoj ćeliji u telu, one utiču na samo nekoliko tipova ćelija.

Konačno, genetske sekvence koje su istraživači pokušavali da razumeju nisu bili jednostavni, direktni geni koji daju nacrt za protein. Umesto toga, to su bili takozvani regioni pojačivača - nekodirajuće sekvence koje regulišu kako se drugi geni eksprimiraju. Pojačivač je pomalo poput prekidača, koji uključuje i isključuje ciljne gene i gore i dole u ​​različito vreme u različitim tkivima, rekao je Hjuz.

Da bi razotkrili problem, istraživači su se okrenuli mašinskom učenju, koje može da predviđa funkciju pojačivača i tip ćelije u kojoj funkcioniše na osnovu DNK sekvence. Ovaj pristup veštačke inteligencije osvetlio je jedan poseban pojačivač „kao božićno drvce“, rekao je Hjuz. Istraživači su očekivali da je njihova rizična sekvenca pojačivača ona koja deluje na obližnje gene imunog sistema, ali su bili iznenađeni kada su otkrili da njihov kandidat deluje, umesto toga, u ćelijama pluća.

Sledeći korak je bio da se otkrije koji gen kontroliše taj pojačivač. Istraživači su koristili tehniku nazvanu Micro Capture-C, koja omogućava izuzetno detaljno mapiranje spleta DNK unutar ćelijskog jezgra. Otkrili su da je pojačivač kontaktirao samo jedan gen: LZTFL1. Ovo je bilo uzbudljivo otkriće. Tipično, GVAS istraživanje obično vraća desetine ili stotine gena koji utiču na bilo koji ishod. „Taj dvostruki pogodak (na težinu bolesti) je ogroman u poređenju sa vašim prosečnim GVAS-om za koronarnu bolest srca, dijabetes ili bilo šta drugo“, rekao je Hjuz. "Neverovatno je jak."

Nada za terapiju

LZTFL1 ranije nije bio dobro proučavan, ali prethodna istraživanja su otkrila nešto o proteinu za koji kodira, a koji je uključen u složenu seriju signalizacije i komunikacije oko zarastanja rana. U kontekstu infekcije i upale, nizak nivo LZTFL1 promoviše prelazak određenih specijalizovanih ćelija pluća u manje specijalizovano stanje. Viši nivoi LZTFL1 usporavaju ovu tranziciju. Prelazak se svakako dešava kod pacijenata sa teškim kovidom 19. Istraživački tim je pregledao biopsije pluća ljudi koji su umrli od korone i otkrio da su njihova pluća obložena velikim površinama ovih despecijalizovanih ćelija. Ali suprotno intuiciji, proces može biti pokušaj pluća da se zaštite.

Još nije sigurno, rekao je Dejvis, ali despecijalizovane ćelije pluća imaju manje ACE2 receptora, kvake koje SARS-CoV-2 koristi za ulazak u ćelije. Moguće je da su despecijalizovane ćelije na taj način više zaštićene od otmice virusom. To znači da je kod ljudi sa većom ekspresijom LZTFL1 ovo zaštitno povlačenje usporeno, omogućavajući virusu da efikasnije opustoši pluća pre nego što ćelije mogu da se oklope u novom obliku. Međutim, potrebno je direktnije istraživanje oštećenja pluća kovidom 19 da bi se ovo dokazalo, rekao je Dejvis.

Otkriće važnosti LZTFL1, objavljeno 4. novembra u časopisu Nature Genetics, i može dovesti do novih istraživanja u lečenju korone, rekao je Hjuz.

Nošenje rizične verzije gena nije smrtna kazna, te iako povećava rizik od teške bolesti, to ne garantuje. Drugi geni ili negenetski faktori mogu smanjiti rizik od teške bolesti kod osobe čak i u prisustvu rizične sekvence. A pošto gen nije uključen u imuni sistem, rekao je Dejvis, ljudi koji nose verziju gena visokog rizika će verovatno reagovati na vakcinaciju protiv kovida 19 jednako kao i svi ostali. „Mislimo da će vakcinacija potpuno poništiti ovaj efekat“, zaključio je on.