"КАФА је ОТРОВ који људи ДОБРОВОЉНО уносе" Др Боровић открио како омиљени напитак многих Срба РАЗАРА организам
Доктор Петар Боровић открио је како кафа утиче на организам, те на који начин је треба конзумирати.
Један од омиљених јутарњих ритуала јесте испијање кафе. Међутим, многи тврде да кофеин изазива зависност, као и да конзумирање кафе може довести до одређених здравствених проблема.
Један од оних који сматрају да је кафа зло, јесте др Петар Боровић.
"Људи који уживају у кафи, заправо уживају у кофеину, који је отровна биљна база и сврстава се у дроге. Колико је кофеин штетан и некористан, јасно је кад узмете у обзир да је на скали 'težine' одвикавања на петом месту, после хероина, никотина, кокаина и алкохола", објашњава др Боровиц за Мондо.
Кафа такође може бити узрочних остеопорозе, те је потребно повести рачуна у којим количинама се конзумира.
"Кофеин у организму остаје између 68 и 72 сата, а он онемогућава коришћење калцијума и магнезијума из хране. "Кости се стално обнављају, јер имају две врсте ћелија, једне разграђују, а друге формирају нове структуре коштаног ткива. Тако се кости непрекидно прилагођавају оптерећењу и напорима. Пошто кафа блокира преузимање калцијума из намирница, нове структуре које се стварају су лошег квалитета и густина костију опада. Жене то осете тек кад уђу у менопаузу, пошто се тада и физиолошки губи калцијум, а ако су резерве већ мале, ствар је још гора. Тако и кафа доприности статистици која каже да данас свака трећа жена и сваки седми мушкарац имају остеопорозу."
Да ли је онда кафа без кофеина мање зло, бар за оне који не могу да је се одрекну?
"У зрнима кафе, поред кофеина, налази се више од 800 испарљивих састојака, то је прво. А друго, кафа без кофеина не постоји. Могуће је само смањити удео кофеина у кафи... Али, да би се смањио садржај кофеина, кафа се обрађује на различите начине. Једна од метода је да се, рецимо, зрно урони у киселину. Тиме се смањује проценат кофеина, али тиме кафа постаје кисела и много чешће изазива гастритис", прича др Боровић, ведро нам и убедљиво убијајући последњу наду...
"Кафа је, дакле, сама по себи отров који људи добровољно уносе. Али, она и појачава жудњу за другим отровима, што доказује понашање пушача. Је л' ви познајете пушача који не пије кафу, и који уз кафу неће запалити не једну, него врло често и две цигарете, јер једно без другог не иде?"
"Кофеин после првог гутљаја, као и све остале дроге, стиже до главног центра за задовољство у мозгу у року од неколико секунди, и подиже ниво бета ендорфина, природног "опијата", хормона који изазива осећај пријатности. Истовремено, кафа утиче и на надбубрежне жлезде које појачано луче хормоне стреса. Због ендорфина, организам нема начина да осети да је у крвоток управо грунуо хормон стреса, али се због тог прикривеног стреса разбуђује, и ми имамо утисак да смо одједном боље расположени, будни и пуни енергије."
Кад попијемо кафу, дакле, ми постигнемо оно што смо желели, али по цену непотребног стреса којем смо изложили организам.
"Кафа негативно делује и на срце, јер кад попијемо шољицу, срчани ритам остаје поремећен наредна три сата. То стање у којем се срце налази после конзумирања кафе је стање до којег никад не долази природно. Изазивају га искључиво кафа и цигарете, које истовремено стимулишу симпатичка и парасимпатичка влакна, наређујући срцу да крене и стане у исто време. Тако се срце после кафе сатима налази у стању напетости коју не може да реши", објашњава др Боровић.
Једино горе од кафе је - кафа с млеком
"Додавање млека у кафу је велика грешка. Казеин, протеин из млека, и кофеин стварају спој који организам не може да разгради. Зато они који пију кафу с млеком чешће имају тегобе са варењем, надутост... "
Ако после овога заувек одустанем од кафе, шта да радим сутра ујутру, кад се пробудим?
"Једнако брзо и ефикасно као јака кафа, али без свих ових негативних последица, пробудиће вас свеже цеђен сок од воћа богатог витамином Ц, дакле, цеђени лимун, поморанџа, киви, јагода, малина, рибизла... Није лоше ни узети чашу лимунаде са медом, а добар избор је и шоља топле чоколаде", саветује др Боровић.
Србија Данас/Стил, Милка Ђукић/Пренела Ј.Ш.