Како очувати здравље кључног дела ока: О превенцији, лечењу и доступности терапија за болести мрежњаче

Кампања Твој поглед на свет апелује на редовне офталмолошке прегледе који правовремено могу открити ова обољења и тако унапредити њихово лечење. 

У нашој земљи учесталост ових обољења иста је као и у развијеним, а неке од савремених терапија нису доступне пацијентима у Србији. То је у нашем разговору потврдио и др Синиша Бабовић, офталмолог, директор Клинике за очне болести Универзитетског Клиничког центра Војводине, а од њега смо сазнали и више о врстама ретиналних обољења, начинима превенције и лечења и утицају који ова обољења имају на живот пацијената и њихових породица.

Ретинална, односно обољења мрежњаче данас су веома честа. Колика је њихова заступљеност код нас, а колика у свету?

Мислим да је за почетак важно рећи да је ретина, односно мрежњача кључни део ока, чије здравље омогућава да гледамо, она ствара вид. Везано за учесталост, нажалост, она се у великој мери поклапа са учесталошћу у развијеним земљама, у којима је број људи који имају испаде у функцији мрежњаче све чешћа, због све дужег животног века људи као последица доступније и квалитетније здравствене заштите. 

Да ли она могу бити урођена или се углавном јављају током живота?

Један мањи број болести мрежњаче су урођене. Од тога, најчешће урођене болести се у великом проценту успешно превенирају и лече, а неке, узроковане генетским мутацијама су до недавно биле неизлечиве. Од пре неколико година, рано откривене болести мрежњаче код мале деце могу бити заустављене у развоју, применом генске терапије, која, иако изузетно скупа, бива доступна и код нас. Већина патологија мрежњаче су стечене и у зависности од старосне доби, одређене од њих погађају различите узрасне категорије са одређеном учесталошћу. Ту спадају пре свега, компликације на мрежњачи услед шећерне болести (дијабетеса мелитуса), зачепљења крвних судова мрежњаче узрокована системским болестима (хипертензија, повишене масти у крви итд.) и дегенеративне болести мрежњаче, као сто је старачко пропадање жуте мрље (сенилна дегенерација макуле). 

У случају стеченог обољења, да ли постоји превентивни начин како би се оно спречило? Да ли неки утицај на то имају навике и стил живота особе?

Превенирање стечених обољења мрежњаче зависи од њихових узрока. Уколико се ради о компликацијама насталим као последица системских болести, као што су очне компликације шећерне болести или компликације настале повишеним крвним притиском и повећаним мастима у крви, тада је промена животног стила, исхране и свакодневна физичка активност добра превенција. Уколико се ради о дегенеративним болестима насталим пре свега старењем, које захватају центар мрежњаче, жуту мрљу или макулу, тада је уношење посебних витамина уз исхрану богату свежим лиснатим поврћем и неким врстама воћа, начин да се почетак ове патологије одложи. 

Колико обољења мрежњаче могу бити озбиљна и да ли нужно доводе до губитка вида? Колико је ту важно откривање обољења на време?

У зависности од типа обољења зависи и колико је висока вероватноћа за губитком вида. Оптимистичка је чињеница да у савременој офталмологији, мали број пацијената у потпуности губи вид због терапије која је у значајној мери узнапредовала и доступна је и у нашим условима. Осим тога, нови лекови, који се најчешће аплицирају у само око, добијају нове формулације, постају све потентнији што омогућава да велики број пацијената може бити миран да уз правовремену дијагностику и лечење, вид неће изгубити у потпуности. 

Како проблем са видом утиче на целокупан живот пацијента и његову породицу? Колико се мења њихов квалитет живота?

Уколико се пацијент касно јави и болест узме маха, најчешће се ради о ситуацијама када пацијент већ не види на једно око. Понекад, тај вид на другом оку бива такође низак, те је ангажованост и пацијента, за честим доласцима код офталмолога, као и породице, готово на месечном нивоу. То у великој мери смањује квалитет живота целе породице. 

Колико успеха имају иновативне терапије данас? И колико су оне доступне пацијентима у Србији?

Иновативне терапије су успешне и за неке болести, као дијабетесне компликације на мрежњачи, у Србији су доступне, уз оправдане рестрикције, док за неке нису доступне уопште, као што је сенилна дегенерација макуле. У том смислу, потребно је посебно ангажовање како струке, тако и удружења пацијената да се уз разумне критеријуме и за ову болест омогући актуелна терапија. Ради се о изузетно скупим лековима, који се најчешће доживотно дају, потребно је ангажовање високо стручног кадра и важно је направити оптималне критеријуме у одобрењу ове терапије.