УПОЗОРЕЊЕ ЛЕКАРА - Инсулинска резистенција се мора лечити, јер може прерасти у дијабетес, а највећа замка су ове здраве намирнице

Нажалост, инсулинска резистенција је претеча многих хроничних стања, а на првом месту дијабетеса, тако да је треба држати под контролом добрим планом исхране и вежбања.

Како долази до појаве инсулинске резистенције и како је можемо контролисати путем исхране открио проф. др Срђаном Поподићем, ендокринологом.

- Панкреас континуирано лучи инсулин, значи током 24 сата и то се зове базална инсулинемија. Значи, то је један константни ниво инсулина и када поједемо нешто, сва та храна се претвори у глукозу и тада се поново лучи инсулин у тим моментима када ми уносимо храну и то се назива "инсулин по потреби". Временом еволуција је направила од нас да ми можемо и да гладујемо, дакле та инсулинемија може да помогне да се преживи. Међутим, шта се дешава? Тај фини механизам, заказује и доводи до тога да се развија тзв. инсулинска резистенција. Јер организам више не препознаје меру која концентрација шећера је унета, него почне неконтролисано да се лучи - објашњава проф. др Поповић.

Иако глукоза, каже доктор, може да буде у реду, инсулин код инсулинске резистенције може да достигне високе вредности.

- Ако је нормално да инсулин иде до неких 25, он дође на 125 и уместо да се врати на нормалу, он и даље задржи јако високу вредност. Ту видимо да постоји озбиљно обољење панкреаса, а да та особа то можда не зна. Опасна су та таласања тежине, сада сте нормане тежине, па прекомерне, па опет нормалне. То таласање није здраво за панкреас који је врло компликован орган, смештен скроз уз кичмени стуб и хирурзи током операција имају стварно велике проблеме да дођу до њега. Он има егзокрину функцију, ствара панкреасни сок, који вари масноће, значи неопходан је за живот. И има ендокрину функцију, дакле лучи хормоне. Хиперинсулинизам ствара велику глад и такве особе се временом угоје.

Промене животних навика су најефикаснији начин да контролишете инсулинску резистенцију и спречите развој дијабетеса.

Доктор Поповић истиче да је поред терапије лековима за инсулинску резистенцију најважнија правилна, уравнотежена исхрана.

- То није дијета у смислу да гладујете, него да се паметно храните. Значи, постоје меса које имају много масти, као што су прасетина, јагњетина, телетина, све то је јако масно. Дакле, треба ићи на посна меса - бело пилеће, јунетину, и рибу обавезно, као и поврће. Тачно се зна према гликемијском индексу колико једна намирница отпушта глукозе. Боранија је, рецимо, феноменална, затим пасуљ, купус, кељ, карфиол, све купусњаче, тако да ми стварно можемо да не остетимо губитак поврћа из исхране. Највећи кривац за висок шећер шаргарепа, и кувана и свежа, затим пиринач и млади грашак.

Симптоми инсулинске резистенције

Некада само лако добијање телесне тежине и накупљање масног ткива око струка може бити показатељ постојања инсулинске резистенције. Најчешћи симтоми су осећај глади, повремено и симптоми хипогликемије попут презнојавања, подхтавања, расејаности...Јавља се и осећај поспаности, хроничан умор, слаба концентрација, осећај отицања тела, нередовне менструације, поремећај вида, појава бубуљица и тамне пребијености коже, најчешће на врату.

Поред правилног избора намирница, наглашава др Поповић, важно је остати и физички активан.

- Физичка активност је јако пожељна, не нешто претерано, али физичка активност која ће да буде редовно заступљена. Да мало брже ходамо, или прескочимо једну аутобуску станицу ако идемо превозом и слично, да се мало покренемо физички.

Алармантно

У последње време, осим масовности ове болести, долази до тога да се дијабетес јавља и у породицама где га никад није било.

Особе које имају инсулинску резистенцију треба да је схвате озбиљно, јер уколико се не придржавају правилне исхране, терапије и физичке активности, она временом може да пређе у дијабетес.

- Дијабетес је хронично, сада масовно обољење. Када сам пре 40 година почео да радим на диабетологији интерне клинике, до 30. године била граница између тип 1 и дијабетеса тип 2. Значи све што је било до 30. године то је био тип 1 дијабетес. Преко 30. године је био дијабеетс тип 2, што значи да смо у то време чувеним диабинезама лечили пацијенте. Међутим, у последње време, осим масовности ове болести, долази до тога да се дијабетес јавља и у породицама где га никад није било - каже проф. др Поповић.

Србија Данас/Курир здравље/Оливера Марковић/пренела: Д.М.