НАЈГОРА ХРАНА У СРБИЈИ! Ове намирнице заувек ЗАОБИЛАЗИТЕ, јер...

Колико пута се нађемо гладни на улици и принуђени смо да поједемо нешто инстант, нешто брзо и нездраво и то све "на ногама". Не морате у ту ситуацију долазити свакодневно, али понеки испад и те како ременти важ дигестивни систем и здравље, генерално. Такве намирнице су најчешће прављене у неисправним околностима (недовољва термичка обрада, чување старе хране, уместо продавање само свеже), због чега се сматрају најгорим намирницама које уносите у организам. 

У наставку вам састављамо списак намирница које се сматрају најгорима у Србији. Припазите и потрудите се да их избегавате.

Хлеб, пецива, сир, кајмак, ћевапи, пљескавице и роловано месо "најпрљавији" су прехрамбени производи у продаји у Србији. У производима од млека и меса у 2015. години најчешће су откриване бактерије, док су код хлеба, пецива и брашна главни проблем били неуредни производни погони.

Примесе у производима и истекао рок трајања највише су упадали у очи потрошачима који су у 30 одсто случајева били у праву кад су се жалили инспекцијама.

У Министарству пољопривреде тврде да су најчешћи узроци микробиолошке неисправности намирница нехигијенско поступање с храном, лоша или недовољна термичка обрада, као и неусловно чување кварљиве робе.

- Ветеринарска инспекција најчешће је утврђивала микробиолошку неисправност у храни која није термички обрађена. То су млечни производи - сир и кајмак, затим у уситњеном обликованом месу - ћевапима и пљескавицама, као и месу које је подвргнуто физичкој обради (откошћени пилећи батак, ражњићи, роловано месо, месни полупроизводи). Нарочито скрећемо пажњу на храну попут сира и кајмака, која је подложна брзом кварењу, а која се у топлим данима продаје на тезгама и из гепека аутомобила уместо из расхладних витрина - кажу у Министарству пољопривреде

Они додају да код производа биљног порекла највише проблема има у производњи.

- На првом месту нису успостављени системи безбедности хране (HACCP), затим недовољно успостављена следљивост сировина, а на крају хигијена погона", тврде у Министарству пољопривреде и наглашавају да се шверцована роба коју инспектори затекну на пијаци не контролише, већ се одмах шаље на нешкодљиво уништавање.

Петар Богосављевић, председник Покрета за заштиту потрошача, сматра да је смањен број контрола главни разлог што је у продаји све више неисправних намирница.

- Одговорност је пренета на произвођаче који знају да су контроле ретке. Србија нема поуздан систем који би обезбедио већи степен безбедности хране у целини. Треба радити анализе присуства хербицида и пестицида у производима, које би показале упозоравајућу слику стања.

Наше анализе су показивале остатке антибиотика у меду, а у домаћим сиревима било је доста патогених бактерија. Озбиљно стање било је и код млевеног меса за припрему ћевапчића у киосцима и ресторанима, док је у воћним соковима било хемијских супстанци које не би требало да садрже - истиче Богосављевић.

Хлеб и пециво су били најпроблематичнији производи и у прва четири месеца 2016. У 941 контроли у производњи откривено је чак 362 пропуста, док је у промету пронађено још 17. Потрошачи су се на ове производе жалили 23 пута, од чега су девет пута били у праву да им нешто фали, пише stil.kurir.rs. Posle хлеба и пецива, проблема је највише било са уљем и маргарином, код којих су у четири случаја нађене грешке.