"Оболели од ОВОГ КАРЦИНОМА често немају СИМПТОМЕ, а сваки други неће живети дуже од 2 године"

Хепатоцелуларни карцином (HCC) представља готово 90% свих случајева примарног рака јетре, а 50% оболелих од узнапредованог хепатоцелуларног карцинома (HCC) неће живети дуже од једне године.

Хрватско друштво за болести јетре "Хепатос" било је домаћин овогодишњег МедТалк-а, под називом "Неалкохолна масна болест јетре - тиха епидемија", који је реализован виртуално. Важност примарне и секундарне превенције HCC-a кроз рано откривања и редовно праћење болесника који имају предиспонирајуће чиниоце за развој хроничне болести јетре с нагласком на болеснике с НАФЛД-ом била је тема МедТалк-а којој су се одазвали водећи стручњаци РХ на подручју болести јетре како би разменили знања и искуства те израдили предлог скице пута HCC болесника кроз здравствени систем.

Оболели од хепатоцелуларног карцинома често немају знакове болести све до узнапредовалог стадија када није могућа примена никаквих метода које би резултирале излечењем већ преостају само системско лечење или палијативна нега, те се намеће потреба што ранијег дијагностификовања. Како се већина узрока цирозе и рака јетре може превенирати, нужно је радити на упознавању становништва с факторима ризика, промовисати здрав начин живота и идентификовати болеснике под ризиком који морају ући у систем праћења ради раног откривања рака јетре.

Председник Хрватског гастроентеролошког друштва проф. Невен Љубичић, осврнуо се на примарну и секундарну превенцију с посебним освртом на популацију с НАФЛД-ом након којег се проф. Ивица Гргуревић надовезао представљајући смернице за праћење НАФЛД, те улогу нових метода у праћењу болесника с НАФЛД-ом.

Др. Томас Матић в.д. прочелника Дневне болнице научне клинике Вук Врховац КБ Меркур говорио је о НАФЛД-у код болесника с дијабетесом те се осврнуо на превенцију развоја фиброзе jetre/ciroze/HCC-a.

Шећерна болест је пандемијска болест која троши велики дио здравственог система… Морамо деловати сви заједно превентивно на нивоу примарне, секундарне и терцијарне заштите и наравно препознали онај проблем на почетку а то је гојазност од најранијег доба. Сада кад се више гледа телевизија где се рекламирају чипс и чоколада можда би превенција кроз јавно здравствене акције била препоручљива јер видимо о којим се бројкама ради и којим трошковима за здравствени систем.

Докторка обитељске медицине др. Вјекослава Амерл Шакић истакла је важност раног препознавања и dijagnosttikovanja болести, како препознати ризичне болеснике (дебљина, дијабетес, МетС, хипертензија) у ординацијама породичне медицине те њихова сарадња са секундарном и терцијарном здравственом заштитом.

Председник Хрватског друштва за интернистичку онкологију и представник Клинике за онкологију КБЦ-а Загреб проф. Стјепко Плештина упознао је с последицама неодговарајућег праћења ризичних болесника и откривања у касним стадијима болести на цели здравствени систем и друштво у целини наводећи:

Могућности лечења рака јетре значајно су побољшане у последњим годинама, стога је рана дијагноза критичан корак за смањење смртности од рака јетре, као и освештавање јавности о важности превенције те раног лечења рака јетре.