"Oboleli od OVOG KARCINOMA često nemaju SIMPTOME, a svaki drugi neće živeti duže od 2 godine"
Oboleli od hepatocelularnog karcinoma često nemaju znakove bolesti sve do uznapredovalog stadija kada nije moguća primena nikakvih metoda koje bi rezultirale izlečenjem.
Hepatocelularni karcinom (HCC) predstavlja gotovo 90% svih slučajeva primarnog raka jetre, a 50% obolelih od uznapredovanog hepatocelularnog karcinoma (HCC) neće živeti duže od jedne godine.
Hrvatsko društvo za bolesti jetre "Hepatos" bilo je domaćin ovogodišnjeg MedTalk-a, pod nazivom "Nealkoholna masna bolest jetre - tiha epidemija", koji je realizovan virtualno. Važnost primarne i sekundarne prevencije HCC-a kroz rano otkrivanja i redovno praćenje bolesnika koji imaju predisponirajuće činioce za razvoj hronične bolesti jetre s naglaskom na bolesnike s NAFLD-om bila je tema MedTalk-a kojoj su se odazvali vodeći stručnjaci RH na području bolesti jetre kako bi razmenili znanja i iskustva te izradili predlog skice puta HCC bolesnika kroz zdravstveni sistem.
Oboleli od hepatocelularnog karcinoma često nemaju znakove bolesti sve do uznapredovalog stadija kada nije moguća primena nikakvih metoda koje bi rezultirale izlečenjem već preostaju samo sistemsko lečenje ili palijativna nega, te se nameće potreba što ranijeg dijagnostifikovanja. Kako se većina uzroka ciroze i raka jetre može prevenirati, nužno je raditi na upoznavanju stanovništva s faktorima rizika, promovisati zdrav način života i identifikovati bolesnike pod rizikom koji moraju ući u sistem praćenja radi ranog otkrivanja raka jetre.
Predsednik Hrvatskog gastroenterološkog društva prof. Neven Ljubičić, osvrnuo se na primarnu i sekundarnu prevenciju s posebnim osvrtom na populaciju s NAFLD-om nakon kojeg se prof. Ivica Grgurević nadovezao predstavljajući smernice za praćenje NAFLD, te ulogu novih metoda u praćenju bolesnika s NAFLD-om.
Dr. Tomas Matić v.d. pročelnika Dnevne bolnice naučne klinike Vuk Vrhovac KB Merkur govorio je o NAFLD-u kod bolesnika s dijabetesom te se osvrnuo na prevenciju razvoja fibroze jetre/ciroze/HCC-a.
Šećerna bolest je pandemijska bolest koja troši veliki dio zdravstvenog sistema… Moramo delovati svi zajedno preventivno na nivou primarne, sekundarne i tercijarne zaštite i naravno prepoznali onaj problem na početku a to je gojaznost od najranijeg doba. Sada kad se više gleda televizija gde se reklamiraju čips i čokolada možda bi prevencija kroz javno zdravstvene akcije bila preporučljiva jer vidimo o kojim se brojkama radi i kojim troškovima za zdravstveni sistem.
Doktorka obiteljske medicine dr. Vjekoslava Amerl Šakić istakla je važnost ranog prepoznavanja i dijagnosttikovanja bolesti, kako prepoznati rizične bolesnike (debljina, dijabetes, MetS, hipertenzija) u ordinacijama porodične medicine te njihova saradnja sa sekundarnom i tercijarnom zdravstvenom zaštitom.
Predsednik Hrvatskog društva za internističku onkologiju i predstavnik Klinike za onkologiju KBC-a Zagreb prof. Stjepko Pleština upoznao je s posledicama neodgovarajućeg praćenja rizičnih bolesnika i otkrivanja u kasnim stadijima bolesti na celi zdravstveni sistem i društvo u celini navodeći:
Mogućnosti lečenja raka jetre značajno su poboljšane u poslednjim godinama, stoga je rana dijagnoza kritičan korak za smanjenje smrtnosti od raka jetre, kao i osveštavanje javnosti o važnosti prevencije te ranog lečenja raka jetre.
