Грчеви, НАДУТОСТ И ДИЈАРЕЈА су најмањи проблем - Ево шта МЛЕКО прави у вашем организму, посебан опрез због овога
Многи се питају да ли је кравље млеко уопште здраво, а дијатетичарка открива све о томе.
Због многих различитих погледа на кравље млеко, многи се људи питају да ли је оно уопште здраво или би требало да се пребацимо на немлечне производе.
О овоме је за портал Еат This одлучила да проговори регистрована дијететичарка Лаурен Манакер. Она је открила четири позитивне, али и две потенцијално негативне нуспојаве свакодневног конзумирања млека.
Као прво, дијететичарка открива како редовна конзумација млека може да донесе јачању наших костију. Иако одмалена можемо чути да млеко доприноси здрављу наших костију, да ли је то заиста тако? Како објашњава Манакер, млеко садржи храњиве материје које подржавају здравље костију попут калцијума, магнезијума и цинка. Додаје да због тога пијење млека заиста може да подстакне кости да буду што јаче.
Осим јачих костију, свакодневна конзумација млека даје нашем телу преко потребне количине протеина. Наиме, дијететичарка наглашава како млечни производи могу бити изврсни извори висококвалитетних беланчевина, али многи се људи држе подаље од те хране и пића због већег удела масти.
Међутим, ако избегавамо да пијемо млеко, она тврди да пропуштамо једноставан начин за повећање количине протеина. Исто тако, конзумација млека подржава наш имунитет те тело чини мање подложим на потенцијалне вирусе и болести.
- Млеко, такође, може помоћи у јачању вашег имунолошког система због храњивих материја попут цинка и витамина А - објашњава Манакер.
Стручњаци су већ и раније закључили како је витамин А изузетно важан за имунолошко здравље, због чега је посебно важно да деца почну да добијају довољно овог микронутријента у раној доби. Студије такође сугеришу да је цинк користан за наш имунитет, а неки извештаји изричито кажу да би то могао бити један од темељних нутријената потребних за здравље имунитета.
Свакодневна конзумација млека може имати и неке недостатке
Један од недостатака конзумирања млека на дневној бази јесте уношење веће количине засићених масти, упозорава Манакер. Иако постоји прегршт добробити које произлазе из пијења млека, постоји неколико ствари које бисмо требали узети у обзир. Прва је та да бисмо могли конзумирати више засићених масти него да бирамо алтернативе млеку и млечним производима.
Наиме, истраживања показују да једна чаша пуномасног млека има око 4.5 грама засићене масти и, иако унос мало засићених масноћа није штетан, исхрана богата овом врстом масти може придонети вишем холестеролу и повећаном ризику од срчаних болести.
Други недостатак могао би бити интолеранција на лактозу за коју можда и не знате.
Према писању Клинике Mayo, нетолеранција на лактозу значи да наше тело није у стању прерадити шећере који се налазе у млеку и другим млечним производима, што може резултирати желучаним тегобама, грчевима, надутошћу, затвором, проливом или другим сличним нелагодама које су повезане с цревима. Овај проблем је у већини случајева благ и не би требао имати дугорочне последице.