Избегавати ЈАКЕ ЗАЧИНЕ, ПРЕРАЂЕНО МЕСО! Ево како треба да се ХРАНЕ особе којима је РАК дијагностикован!
Не постоји доказ да неке намирнице подстичу најтежа обољења, али свакако да избор хране може много да одреди даљи ток болести и брзину оздрављења.
Не постоји доказ да неке намирнице подстичу најтежа обољења, али свакако да избор хране може много да одреди даљи ток болести и брзину оздрављења. Постоји неколико правила које треба испоштовати и намирнице које треба избегавати, када је реч о исхрани. Такође увек имајте на уму да је овим особама апетит смањен као и да су веома сензитивни на мирисе.
СТАЛНА ПОНИЖЕЊА! Мира Фурлан са ТУГОМ говорила о ЖИВОТУ у Америци, а једино је ОВО могла да РАДИ!
ГЛУМИЦА БРАНИЛА МИКУ! Скандал у емисији Јована ШОКИРАНА: "Неко мора да стане у његову одбрану!"
Намирнице треба спремити тако да подстичу апетит и у тањир не стављати превелике количине хране. Болеснику треба припремати чешће и мање, укусне и омиљене оброке. Могу се припремати оброци којима је основа млеко, и у њих умешати ситан сир, млевено месо или рибу, јаја, сладолед или крем. Тешку и масну храну избегавати.
Могу се користити и протеински додаци које узимају спортисти, неутралног укуса и мале запремине, као и препарати намењени првенствено за ентералну исхрану. Мирисе из кухиње треба избећи, тако да је најбоље да храну припрема друга особа. Коришћење природних зачина и арома (лимунов сок, јабуково сирће, кухињска со) се препоручује, а избегавају се топла и кисела јела, јер могу да изазову муку, гађење и повраћање.
Уколико се подноси, може се попити по који гутљај газираног пића (минералне воде, сода воде) или лимунаде, као и чаша пива. Код запаљења усне шупљине, једе се течна храна или се користи сламка. Уопште, треба уносити довољно воде умерене температуре (не у току оброка) и то у малим гутљајима. Пожељно је после сваког оброка провести бар 15 – 20 минута у полулежећем ставу.
Ове намирнице су на листи оних које би особе којима је дијагностикован рак, требало да избегавају.
Масно месо, димљено, месне и рибље конзерве, изнутрице,кобасице, друге врсте јаја (осим кокошијих), масни тврди и зрели сиреви, зрео и слан кајмак, кондезовано млеко, све врсте свежег хлеба, вруће лиснато тесто, свежа теста са квасцем, масни пржени колачи, масти животињског порекла, мајонез, биљна маст, превише слане намирнице, конзервисано поврће, екстракти поврћа за супе, сушено поврће, кисео купус и поврће из туршије (ако није претходно добро испрано чистом водом), пржени кромпир, чипс, конзервисано воће, нељуштено воће, воћни сокови са конзервансима и вештачким заслађивачима, жестока пића, вино, пиво, газирана пића, минерална вода богата натријумом, јака црна кафа или руски чај, бели шећер у већој количини, чоколада, какао, бомбоне, мармеладе и џемови са конзервансима, торте са масним надевом, вештачки заслађивачи и вештачке боје за колаче.
У сваком случају особе су ово оквирне смернице, али се за деталније савете треба обратити свом лекару.
