Izbegavati JAKE ZAČINE, PRERAĐENO MESO! Evo kako treba da se HRANE osobe kojima je RAK dijagnostikovan!
Ne postoji dokaz da neke namirnice podstiču najteža oboljenja, ali svakako da izbor hrane može mnogo da odredi dalji tok bolesti i brzinu ozdravljenja.
Ne postoji dokaz da neke namirnice podstiču najteža oboljenja, ali svakako da izbor hrane može mnogo da odredi dalji tok bolesti i brzinu ozdravljenja. Postoji nekoliko pravila koje treba ispoštovati i namirnice koje treba izbegavati, kada je reč o ishrani. Takođe uvek imajte na umu da je ovim osobama apetit smanjen kao i da su veoma senzitivni na mirise.
STALNA PONIŽENJA! Mira Furlan sa TUGOM govorila o ŽIVOTU u Americi, a jedino je OVO mogla da RADI!
GLUMICA BRANILA MIKU! Skandal u emisiji Jovana ŠOKIRANA: "Neko mora da stane u njegovu odbranu!"
Namirnice treba spremiti tako da podstiču apetit i u tanjir ne stavljati prevelike količine hrane. Bolesniku treba pripremati češće i manje, ukusne i omiljene obroke. Mogu se pripremati obroci kojima je osnova mleko, i u njih umešati sitan sir, mleveno meso ili ribu, jaja, sladoled ili krem. Tešku i masnu hranu izbegavati.
Mogu se koristiti i proteinski dodaci koje uzimaju sportisti, neutralnog ukusa i male zapremine, kao i preparati namenjeni prvenstveno za enteralnu ishranu. Mirise iz kuhinje treba izbeći, tako da je najbolje da hranu priprema druga osoba. Korišćenje prirodnih začina i aroma (limunov sok, jabukovo sirće, kuhinjska so) se preporučuje, a izbegavaju se topla i kisela jela, jer mogu da izazovu muku, gađenje i povraćanje.
Ukoliko se podnosi, može se popiti po koji gutljaj gaziranog pića (mineralne vode, soda vode) ili limunade, kao i čaša piva. Kod zapaljenja usne šupljine, jede se tečna hrana ili se koristi slamka. Uopšte, treba unositi dovoljno vode umerene temperature (ne u toku obroka) i to u malim gutljajima. Poželjno je posle svakog obroka provesti bar 15 – 20 minuta u poluležećem stavu.
Ove namirnice su na listi onih koje bi osobe kojima je dijagnostikovan rak, trebalo da izbegavaju.
Masno meso, dimljeno, mesne i riblje konzerve, iznutrice,kobasice, druge vrste jaja (osim kokošijih), masni tvrdi i zreli sirevi, zreo i slan kajmak, kondezovano mleko, sve vrste svežeg hleba, vruće lisnato testo, sveža testa sa kvascem, masni prženi kolači, masti životinjskog porekla, majonez, biljna mast, previše slane namirnice, konzervisano povrće, ekstrakti povrća za supe, sušeno povrće, kiseo kupus i povrće iz turšije (ako nije prethodno dobro isprano čistom vodom), prženi krompir, čips, konzervisano voće, neljušteno voće, voćni sokovi sa konzervansima i veštačkim zaslađivačima, žestoka pića, vino, pivo, gazirana pića, mineralna voda bogata natrijumom, jaka crna kafa ili ruski čaj, beli šećer u većoj količini, čokolada, kakao, bombone, marmelade i džemovi sa konzervansima, torte sa masnim nadevom, veštački zaslađivači i veštačke boje za kolače.
U svakom slučaju osobe su ovo okvirne smernice, ali se za detalnije savete treba obratiti svom lekaru.
