Рецепт за ПРАВУ СРПСКУ САРМУ! Најбоље је да бирате ову сорту купуса за припрему, а ово се додаје у лонац, обавезно, пре кувања

Домаћа сарма је омиљено јело свих генерација, а млади је све ређе спремају. Делује компликовано па највише воле када оду код маме и баке које спреме све а њихово је само да ставе ноге под сто. Како се то више не би дешавало, представљамо вам рецепт који показује корак по корак за спремање овог изврсног специјалитета. Од сада је можете и ви направити, кад год пожелите да је једете.

Крупне сарме захтевају веће лиске, а њих се мало може узбрати с главице киселог купуса; такође, троши се и више надева за сарме. Мале сарме су згодне за руковање, али захтевају много више посла. И на први залогај разликују се два приступа сармама: неки за надев за сарме користе само јунеће, а неки мешано јунеће и свињско месо. Али, то је већ ствар укуса.

Неки сарме запржавају, неки не: неки их запеку у рерни, некима то није ни на крај памети: једни ово, други оно… У ствари, свако је сам свој мајстор, свако нек припрема сарме како му највише одговара. А ово је један од начина.

Састојци:

- 1 велика главица киселог купуса - 600 грама јунећег млевеног меса - 3 шоље белог пиринча - Главица белог лука - 200 грама сувих ребара - 100 грама димљене сланине - Зачини: Со, вегета, алева паприка, бибер - Додаци по избору: црни лук, рендана шаргарепа, босиљак, оригано

Најбољи избор је футошки купус.

За сарме је најбоље користити футошки кисели купус јер је мекан и листови су еластични. Из каце се извади овећа главица киселог купуса и остави да се оцеди. Онда се с ње palljivo скидају лиске за сарму, а са сваке лиске се ножем одстрани онај задебљали део листа који је везује за корен, јер ће се сарме доцније лакше увијати. Овако припремљене лиске се обавезно оперу хладном водом. да сарма не буде прекисела, па се оставе негде да се оцеде.

Припрема надева

Шест стотина грама јунетине, најбоље од предњег черека, самеље се прво на крупну, па на ситну шајбну. Ко воли крупнији надев од меса за сарму, може самлети само једном. Неки, сад, на врелој масти продинстају ситно сецкану главицу црног лука: писац ових редова то не чини, јер припада школи која црни лук и кисели купус никад не упарује. ДакИе, издинста се млевено месо, таман да од бледоцрвене добије розикастосиву боју, што ће рећи – не превише, јер ће се месо свакако добро искувати.

У месо за сарме се дода пола кесице млевеног бибера, нешто јаче од пола кашике зачина од поврћа и кашика алеве паприке. Пропржи се још мало, па склони са плотне. Онда се у издинстано месо убаце две кафене шољице очишћеног и опраног пиринча и надев за сарме је готов. Кувари са медитерана у надев за сарме додају и доста босиљка или оригана, али то значајно мења укус, па ко воли нека изволи да експериментише са сармама. Такође, неко ставља и рендану шаргарепу, што сармама даје слаткаст укус и умањује арому меса.

Умотавање сарме

А сад умотавање сарми, које је за неке нерешива загонетка. Очишћена и опрана лиска киселог купуса се стави на длан, па онда, ближе корену а по средини, стави кашика надева за сарме. Онда почне да се ролује али чим је надев покривен, крајеви лиске се савијају ка унутра, па се настави с мотањем до краја. Иако ће се многима оваква конструкција сарме учинити несигурном, није тако: чим онај пиринач из надева набубри при кувању, створи се посебан унутрашњи притисак који ће сарму држати на окупу.

Како се ређају сарме у лонац

Слагање сарми у лонац је такоде умеће. На дно посуде се ставе три-четири лиске неискоришћеног киселог купуса, а преко њих се поспе исечена сланиница и на мање комадиће исечен чен белог лука. У приземље лонца се стављају бибер у зрну и лист лорбера. Тек онда се ређају сарме: прво по ободу у круг, а онда између, док се не покрије дно. Преко овог реда се набаци штогод од сувог меса, а најбоље сува ребра.

Онда опет иду сарме, између којих се ушушкају комади очишћеног белог лука и сланиница или комади сувих ребара, па опет сарме, ако их је преостало. То колико ће сарма бити масна одређује то колико масна сува ребра и колико сланине ставите у лонац. Будите свесни да ће пиринач доста масти да упије и да је сарма калорично јело. Кад је слагање сарми завршено, сарма се налије хладном водом да добро огрезне, па стави на плотну.

Како ће врло брзо онај пиринач у сарми да покупи готово сву воду, сарме морају да се доливају, али се ово чини млаком водом, овог пута обилато. Како год да се припремају, око сарми је увек доста посла. Зато је неписано правило да се сарме увек спремају у повећој посуди. Онда се сарме оставе да се крчкају колико год хоћете, ништа им неће бити. Верује се да се су сарме укусније што се дуже крчкају и што се више пута подгревају. Ово друго ипак избегавајте због здравља а ако имате могућности сарма има најбољи укус из глинених посуда.

Сарме се једу уз прилог од киселог млека или преливене домаћим мајонезом. Урнебес салата је такође адекватна уз сарме. Сарма нема потребу да се уз њу једе било каква салата. Од пића добро и квалитетно црвено вино прати одличан укус сарме.

Србија Данас/ Стил/ пренела: Д.М.