ОВДЕ СУ СВИ СИМПТОМИ
Промене на КОЖИ сличне УГРИЗУ ВУКА - Шта је ЛУПУС од ког у СРБИЈИ болује око 3000 особа, а значајно више ЖЕНЕ
Реч лупус када се њоме означава реуматска болест изазива нелагодност и страх. О каквом се обољењу ради и да ли је оправдан страх од њега?
Кад помислимо на вука, често га везујемо за снагу и неустрашивост. Али за оне који пате од лупуса, та слика може добити сасвим другачији смисао. Лупус је аутоимуна болест која може имати бројне манифестације, а једна од њих је и карактеристична промена на кожи која неки описују као "угриз вука".
Лупус на латинском језику значи вук. На овај начин су доктори у прошлости означавали присуство црвенкастих промена на кожи најчешће лица али и другде по телу, које су у најтежим случајевима остављале веома ружне ожиљке (изглед угриза вука).
Увод у Лупус
Лупус је сложена аутоимуна болест која може утицати на готово све делове тела, укључујући кожу, зглобове, бубреге, срце, плућа и мозак. Код лупуса, имунолошки систем напада сопствена ткива, што може довести до упале, оштећења органа и разних симптома.
Симптоми Лупуса
Симптоми лупуса могу варирати од особе до особе и могу се мењати током времена. Неки од најчешћих симптома укључују:
- Екстремни умор који не нестаје ни након одмора.
- Болови у зглобовима и мишићима.
- Грозница.
- Осип на кожи, посебно на подручјима изложеним сунцу.
- Осетљивост на сунчеву светлост.
- Главобоље.
- Проблеми са бубрезима или плућима.
- Угриз вука: Промена на Кожи
Један од карактеристичних знакова лупуса на кожи је осип који подсећа на облик угриз вука. Ова промена на кожи, позната као "малар осип" или "лептирасти осип", обично се јавља на лицу, преко образа и носа, формирајући облик који подсећа на лептира или угриз вука. Осип може бити црвенкаст или љубичаст, а понекад и уздигнут или сврбљив.
Лечење и управљање Лупусом
Лупус је хронична болест за коју тренутно нема потпуног излечења, али се симптоми могу контролисати терапијом и променом животног стила. Лечење лупуса обично укључује лекове који контролишу симптоме и смањују упалу, као и промене у исхрани, редовне лекарске прегледе и избегавање фактора који могу изазвати погоршање симптома, попут излагања сунцу.
Директорка Института за јавно здравље Србије „Др Милан Јовановић Батут”, проф. др Верица Јовановић рекла је да је у Србији регистровано 8925 људи који болују од ретких болести, а да се од тог броја укупно 824 жене и 55 мушкараца налазе у групи оболелих од СЛЕ. „Много је више жена у групи оболелих од системског еритемског лупуса, и однос је скоро девет према један, рекла је проф. Јовановић на конференцији, а пише на званичном сајту Батута.
