ПРЕКОМЕРНИ СТРЕС изазива чешћи ИНФАРКТ код жена! Ево зашто се то дешава
Знојење и несаница су неки од симптома прекомерног стреса.
Преузимање активне улоге у суочавању са факторима стреса је неупоредиво здравије и ефикасније него избегавати га спавањем, конзумирањем алкохола или изолацијом, кажу психолози.
Стрес је стални пратилац наших живота и говото да не постоји особа која му није изложена. Без обзира да ли је у питању нешто што нас ремети због посла, приватних разлога, или смо се изнервирали због нечега што са нама нема никакве везе, тело „памти“ сваку такву промену расположења, а рад срца нам се убрза.
Како срце реагује на стрес и које проблеме још може да изазове
Када стрес постане стални пратилац нашег животног амбијента, рационално је очекивати да изазове озбиљне негативне последице по здравље. Стрес повећава стварање плакова и може да се акумулира у артеријама. Чини тромбоците лепљивим и склонијим стварању угрушака, који онда могу да блокирају проток крви. артерије. Стрес такође може да изазове стезање артерија, мањак крви у срцу, а самим тим и изазивање болова у грудима, као и срчани удар.
ХЛЕБ, ШПАГЕТЕ, МЕД - Моника Белучи и у 6. деценији има ВИТКУ ЛИНИЈУ, не иде у теретану, а ОВАКО СЕ ХРАНИ
Овако ћете препознати ДОМАЋЕ ЈАГОДЕ - По 4 ствари се разликују од увозних
Зашто су жене мање отпорне на стрес
У ширем смислу, стрес се дефинише као претња или неуобичајени захтев нашем телу да се одбрани од неког негативног утицаја. Међутим, када ове околности надмашују нашу способност да се носимо са њима, изложени смо стресу.
Жене су са већим шансама да буду под стресом првенствено због породичне улоге и вишеструке бриге коју она продразумева. Ту су и многи други разлози. Мушкарци нису изузети од њега, али су њихови разлози за појачан стрес углавном другачији. Студије кажу да су жене посебно подложне утицају стреса на срце и због хормонске активности, не само нивоа кортизола већ и других хормона. Зато је веома важно да оне са срчаним обољењима или факторима ризика препознају стања стреса и науче како да се носе са њим на што здравији начин.
Без обзира на узрок, стрес покреће одговор који од тела тражи или да се избори или да бежи. Када стрес постане константан тело остаје у стању приправности, а високи нивои хормона стреса изазвају бројне физиолошке промене.
Стилови суочавања са стресом се разликују код жена и мушкараца
– Наша истраживања кажу да жене пријављују виши ниво стреса и осећају његов утицај драматичније од мушкараца – каже др Carolyn Фисхер, психолог у Цлевеланд Цлиниц.
Докторка констатује да се жене са стресом носе уз друштвене активности, какве су дружење са пријатељицама, затим читање, гледање телевизије или спремање хране када је то избор, а не обавеза. Мушкарци се окрећу физичким активностима, као што су вежбање или бављење спортом.
– Преузимање активне улоге у суочавању са стресним фактором је неупоредиво здравије и ефикасније него избегавати га спавањем, конзумирањем алкохола или изолацијом. Тако ћемо сачувати не само ментално здравље већ и у првом реду спречити кардиоваскуларне проблеме, смањити ризике од срчаног и можданог удара – додаје др Фисхер.
Технике за минимизирање стреса
Постоји више техника за побољшавање одговора на стрес, односно одбрану од њега. Није увек лако одреаговати адекватно, али је од велике важности да то чинимо и спречимо многе негативне утицаје, међу којима су и велики проблеми у раду срца. Неке од техника су:
- биофеедбацк техника (способност да се контролише реакција тела уз промену мисли и емоција)
- медитација
- вежбе дисања
- прогресивна релаксација мишића.
За максималну ефикасност, ове технике треба да буду комбиноване са што здравијим животним навикама, какве су довољно квалитетног сна, правилна исхрана и редовно вежбање.Требало би да они буду део свакодневне животне рутине.
Симптоми који указују на то да смо изложени прекомерном стресу
Др Фисхер апелује да научимо да препознамо следеће физичке симптоме и одреагујемо сами или уз помоћ стручњака. Они могу да буду сигнал да смо изложени прекомерном стресу, а да нам то тело сигнализира:
- несаница
- гастроинтестинални проблеми
- напетост мишића
- мигрене
- убрзани рад срца
- знојење
- бол
- стални замор.
