Уживали сте ДАНАС У ПРИРОДИ - Лекари упозорили на ОПАСНОСТ од крпеља, могу пренети опаку болест

Широм света данас се обележава 1. мај - Међународни празник рада, у знак сећања на 1. мај 1886. године, када су радници у Чикагу штрајком и протестима почели да се боре за осмочасовно радно време.

Обележавање Празника рада у Србији је почело 1893. године, када су се радници окупили у "Радничкој касини" у Македонској улици, носећи црвене траке на којима је писало "Пролетери свих земаља уједините се!"

У Србији и региону усталио се обичај да се 1. маја у зору излази на првомајски уранак, који подразумева боравак у природи и роштиљање.

Међутим, у природи, поред разних других инсеката, вребају и крпељи, који могу бити веома опасни.

Крпељи су тренутно врло активни, а због топлог времена им је повећана бројност!

Крпељи живе на травнатим површинама и активни су од марта до новембра, током великог дела године, има их и у парковима у градовима. Хране се крвљу човека и животиња и преносе бројне опасне болести.

До 48 сати готово да нема опасности да крпељ пренесе бактерију која изазива лајмску болест, а најбоље га је извадити у здравственој установи.

Први савет за боравак у природи јесте избегавање површина где има доста траве и жбуња. У случају да време проводите на оваквим местима, одећа али и опрема која се користи може се заштити производима који садрже 0,5 одсто перметрина.

Потребно је напрскати одећу овим средствима које се неће испрати ни након неколико прања. Одећа би требала да буде светлих боја, како бисте их лакше уочили.

Поред тога, у Србији се продају репеленти против крпеља у виду спреја или креме који се могу наносити на кожу.

Обавезно се детаљно прегледајте по повратку из природе!

Такође се саветује да се након повратка кући одећа детаљно прегледа да би се видело да ли су се крпељи закачили. Пожељно је и прегледати тело, а места на којима се најчешће закаче крпељи су испод руку и колена, око ушију и струка, у пупку, са унутрашње стране бутина, и на глави у коси.

Градски завод за јавно здравље Београд на свом сајту наводи да је убод крпеља  безболан, и да се најчешће не осети што му омогућава да остане закачен на кожи више дана.

Због овога је важно детаљно прегледати тело по повратку кући.

У случају да се крпељ закачио, Градски завод наводи да крпеља треба извадити из коже што пре, у току првих 24 часа од убода, како би се смањила вероватноћа преноса инфекције.

– Скидање треба обавити стручно, у здравственој установи, искључиво механички, чистом  пинцетом која је претходно дезинфикована алкохолом – наводи Градски завод, и објашњава да пре пре одстрањивања крпеља не треба стављати никаква хемијска средства – етер, алкохол, бензин, ацетон, лак за нокте, јер ова средства изазивају повраћање цревног садржаја крпеља у којем се могу наћи узрочници лајмске болести.

Како извадити крпеља пинцетом?

На сајту Градског завода се истиче да је најсигурније уклонити крпеља у здравственој установи, те да се то ради уз помоћ пинцете тако да се  крпељ ухвати пинцетом  што ближе кожи, без гњечења или кидања његовог тела.

- Пинцета се најпре мало повуче на горе, колико је довољно да се крпељ одигне од коже, а затим полако извлачи из коже. После одстрањивања крпеља убодно место на кожи треба дезинфиковати. Уколико сте сами покушали да одстраните крпеља и у томе нисте успели у целости, не покушавајте да одстраните преостали део већ се обавезно обратите лекару – упозорава Градски завод.

Такође, особа којој је одстрањен крпељ се прати три месеца, а контроле се обављају на месец дана.