Uživali ste DANAS U PRIRODI - Lekari upozorili na OPASNOST od krpelja, mogu preneti opaku bolest

Širom sveta danas se obeležava 1. maj - Međunarodni praznik rada, u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada su radnici u Čikagu štrajkom i protestima počeli da se bore za osmočasovno radno vreme.

Obeležavanje Praznika rada u Srbiji je počelo 1893. godine, kada su se radnici okupili u "Radničkoj kasini" u Makedonskoj ulici, noseći crvene trake na kojima je pisalo "Proleteri svih zemalja ujedinite se!"

U Srbiji i regionu ustalio se običaj da se 1. maja u zoru izlazi na prvomajski uranak, koji podrazumeva boravak u prirodi i roštiljanje.

Međutim, u prirodi, pored raznih drugih insekata, vrebaju i krpelji, koji mogu biti veoma opasni.

Krpelji su trenutno vrlo aktivni, a zbog toplog vremena im je povećana brojnost!

Krpelji žive na travnatim površinama i aktivni su od marta do novembra, tokom velikog dela godine, ima ih i u parkovima u gradovima. Hrane se krvlju čoveka i životinja i prenose brojne opasne bolesti.

Do 48 sati gotovo da nema opasnosti da krpelj prenese bakteriju koja izaziva lajmsku bolest, a najbolje ga je izvaditi u zdravstvenoj ustanovi.

Prvi savet za boravak u prirodi jeste izbegavanje površina gde ima dosta trave i žbunja. U slučaju da vreme provodite na ovakvim mestima, odeća ali i oprema koja se koristi može se zaštiti proizvodima koji sadrže 0,5 odsto permetrina.

Potrebno je naprskati odeću ovim sredstvima koje se neće isprati ni nakon nekoliko pranja. Odeća bi trebala da bude svetlih boja, kako biste ih lakše uočili.

Pored toga, u Srbiji se prodaju repelenti protiv krpelja u vidu spreja ili kreme koji se mogu nanositi na kožu.

Obavezno se detaljno pregledajte po povratku iz prirode!

Takođe se savetuje da se nakon povratka kući odeća detaljno pregleda da bi se videlo da li su se krpelji zakačili. Poželjno je i pregledati telo, a mesta na kojima se najčešće zakače krpelji su ispod ruku i kolena, oko ušiju i struka, u pupku, sa unutrašnje strane butina, i na glavi u kosi.

Gradski zavod za javno zdravlje Beograd na svom sajtu navodi da je ubod krpelja  bezbolan, i da se najčešće ne oseti što mu omogućava da ostane zakačen na koži više dana.

Zbog ovoga je važno detaljno pregledati telo po povratku kući.

U slučaju da se krpelj zakačio, Gradski zavod navodi da krpelja treba izvaditi iz kože što pre, u toku prvih 24 časa od uboda, kako bi se smanjila verovatnoća prenosa infekcije.

– Skidanje treba obaviti stručno, u zdravstvenoj ustanovi, isključivo mehanički, čistom  pincetom koja je prethodno dezinfikovana alkoholom – navodi Gradski zavod, i objašnjava da pre pre odstranjivanja krpelja ne treba stavljati nikakva hemijska sredstva – eter, alkohol, benzin, aceton, lak za nokte, jer ova sredstva izazivaju povraćanje crevnog sadržaja krpelja u kojem se mogu naći uzročnici lajmske bolesti.

Kako izvaditi krpelja pincetom?

Na sajtu Gradskog zavoda se ističe da je najsigurnije ukloniti krpelja u zdravstvenoj ustanovi, te da se to radi uz pomoć pincete tako da se  krpelj uhvati pincetom  što bliže koži, bez gnječenja ili kidanja njegovog tela.

- Pinceta se najpre malo povuče na gore, koliko je dovoljno da se krpelj odigne od kože, a zatim polako izvlači iz kože. Posle odstranjivanja krpelja ubodno mesto na koži treba dezinfikovati. Ukoliko ste sami pokušali da odstranite krpelja i u tome niste uspeli u celosti, ne pokušavajte da odstranite preostali deo već se obavezno obratite lekaru – upozorava Gradski zavod.

Takođe, osoba kojoj je odstranjen krpelj se prati tri meseca, a kontrole se obavljaju na mesec dana.