ВАГИНАЛНЕ ИНФЕКЦИЈЕ: Све што НИСТЕ ЗНАЛИ о настанку овог проблема и КАКО га ИЗЛЕЧИТИ!
Свака жена ово мора да зна!
Готово да нема жене коју барем једном није мучила вагинална инфекција узрокована гљивицама или бактеријама, зато што је у свакодневном животу пуно “окидача“ за претерано размножавање микроба. Дознајте како их држати под контролом.
ЈАЈЕ У ИСХРАНИ ЗА ВРЕМЕ ВРУЋИНА: Ево да ли је ПАМЕТНО ЈЕСТИ их у овом периоду и у којим количинама!
Вагиналне инфекције међу најчешћим су гинеколошким проблемима зато што се могу појавити због бројних узрока:
- Пада имунитета због неке болести или стреса
- Прехране која садржи превише рафинисаних угљикохидрата (нпр. слаткиша и производа од белог брашна)
- Претеране упорабе средстава за интимну негу
- Честог купања у базену
- Вишедневног коришћења тампона
- Вагиналне инфекције могу бити последица терапије антибиотицима, а честе су и у трудноћи. У споменутим случајевима долази до промене природне киселости (пХ) материце и смањује се број добрих, заштитних бактерија у родници, што омогућује размножавање штетних микроба. Најчешћи узрочници вагиналних инфекција су гљивице, бактерије и једностанични организам Trichomonas вагиналис.
Цео живот бацаш СЕМЕНКЕ ОД ЛУБЕНИЦЕ, а НЕ ЗНАШ колико су ЗДРАВЕ: Лече уринарне инфекције, чувају бубреге
Гљивичне инфекције најчешће су узроковане гљивицом Цандида албицанс, која је иначе уобичајени становник људског тела и не узрокује тегобе ако је присутна у мањем броју. Цандида неће изазвати вагиналне инфекције ако родница има уравнотежену флору, односно ако у њој превладава добра бактерија која производи млечну киселину и одржава нормални пХ (киселост) роднице око 4,5.
Када су штетни микроорганизми у мањини, жене имају нормалан белкасти исцедак, готово без мириса, који мало варира у количини и конзистенцији зависно о фази циклуса и животној доби. Но, ако се Цандида почне претерано размножавати, типичан симптом је сврбеж, а обично га прати црвенило стиднице и појачани исцјдак који се најчешће описује као грудичаст или сираст.
ТЕЛО СПРЕМНО ЗА ПЛАЖУ: Уз ове савете ћете СМРШАТИ и затегнути МИШИЋЕ у року од СЕДАМ дана!
Како лечити гљивице?
Гљивичну инфекцију треба лечити како би се смањила количина гљивица и обновила вагинална флора. Зависно о препоруци гинеколога, у раздобљу од три до седам дана треба примењивати вагиналете увече, а преко дана наносити крему ван.
Треба се суздржати од полних односа да не би додатно иритирали слузницу. Након те основне терапије, свакако треба даље узимати вагиналне приправке са пробиотицима како би се уравнотежила вагинална флора.
Ако ПОЈЕДЕТЕ ове БУБЕ, оне ће појести РАК У ТЕЛУ - да ли бисте се усудили да их ЖВАЋЕТЕ ЖИВЕ? (ФОТО)
Како лечити бактерије?
Бактеријске инфекције неретко немају изражене симптоме, па жене ни не знају да имају инфекцију. Оне се већином откривају претрагама као што су цервикални брисеви и папа тест. Зато је врло важно ићи на редовите гинеколошке контроле и настојати живјети здраво, што свакако подразумијева прехрану са што више природних, а што мање индустријски прерађених (рафинираних) намирница.
Међу бактеријским инфекцијама учестала је вагиноза – дугорочни поремећај пХ (киселости) роднице када над добрим бактеријама превладају оне које узрокују тегобе, а међу њима је најчешћа Gardnerella вагиналис. Типични симптом је обилнији, бели, кремасти вагинални исцедак, често с неугодним “рибљим“ мирисом, понекад уз блажи сврбеж или пецкање. Терапија се своди на дугорочну примјену пробиотика, уз тек повремене и краткотрајне куре антибиотика, каже др. Силва Бабић.
Неке бактеријске инфекције су полно преносиве, нпр. гонореја, уреаплазма, микоплазма, кламидија. Те инфекције могу, али и не морају изазвати појачани жућкасти исцедак и осећај печења.
Уреаплазма и микоплазма могу изазвати сметње при мокрењу, али и повећати ризик од спонтаног побачаја и превременог порођаја.
ОДМАХ ПРЕСТАНИТЕ! Уз бургер углавном узимате КРОМПИРИЋЕ?! Ево како то утиче на ОРГАНИЗАМ - ово је БОЉА опција
Кламидија изазива упалу врата матернице што је “плодно тло“ за ХПВ (инфекцију хуманим папилома вирусом), а такође може изазвати упалу јајовода, што је најчешћи разлог ванматерничне трудноће (у случају деломично зачепљених јајовода) или онемогућеног заношења природним путем (код комплетно зачепљених јајовода).
Будући да су кламидија, уреаплазма и микоплазма полно преносиве, и у мушкараца изазивају упале усполном и мокраћном саставу, увек се требају лечити оба партнера. Обично се примјењују антибиотици у таблетама, паралелно с вагиналетама.
Након терапије обавезно треба преконтролисати микробиолошке налазе, јер само терапија не гарантује излечење.
