ЧЕТИРИ БЕБЕ УМРЛЕ су у Београду од ВЕЛИКОГ КАШЉА! Болест је КРАЈЊЕ ОЗБИЉНА, а преноси се ВРЛО ЛАКО, ево који су ГЛАВНИ СИМПТОМИ
Четворо деце преминуло је од великог кашља на Институту за мајку и дете "Др Вукан Чупић" у Београду, док је једно дете животно угрожено и смештено на респиратор. Велики кашаљ, познат и као "магарећи", представља озбиљно обољење које је најопасније за бебе и млађу децу, важно је реаговати при појави првих симптома
Четири детета преминула су од великог кашља на Институту за мајку и дете "Др Вукан Чупић" у Београду, рекао је за РТС проф. др Владислав Вукомановић, кардиолог и управник педијатријске клинике Института. Једно дете је животно угрожено и на респиратору је.
Проф. др Вукомановић је истакао да одојчад стара два, три или четири месеца могу да развију веома тешку клиничку слику великог кашља, која је на Институту код четворо деце завршена смртним исходом.
''Зубар сам и ово су НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ које правите! ПРЕСТАНИТЕ да радите ове 3 СТВАРИ и уштедећете НОВАЦ''
УШНИ ВОСАК први сигнализира ове ОПАСНЕ БОЛЕСТИ! "То није ствар ПАРАНОЈЕ, већ озбиљан СИМПТОМ који се не сме игнорисати"
- Једно дете на респиратору што значи да је животно веома угрожено, казао је професор.
Он каже да је 70 деце позитивно на пертусис, односно велики кашаљ, а да је око половина њих хоспитализована.
- То указује на експоненцијални пораст деце која испољавају тешку клиничку слику, наоменуо је проф. др Вукомановић.
"Великог кашља" кога зову још и "Магарећи кашаљ"
Осим по народном називу "магарећи", дуготрајни кашаљ често се описује као "кашаљ од 100 дана" због трајања симптома, иако се напади у каснијим фазама јављају спорадично и са значајно мањом интензитетом.
Велики кашаљ (пертусис), познат и као "магарећи" у народу, може захватити свако дете, а највећи ризик представља за одојчад и малу децу до пете године. Иако може изазвати забринутост због симптома, важно је схватити да је велики кашаљ у ствари део заштитног (протективног) механизма организма.
Зашто се јавља велики кашаљ и како се преноси
Велики кашаљ је тип респираторне инфекције коју у највећем броју случајева изазива бактерија Bordetella pertussis. Постоји више фактора или окидача који могу да изазову његову појаву, а међу њима су:
- вируси
- бактерије
- нагла промена температуре удахнутог ваздуха
- положај тела
- узимање неких медикамената
- интензивни мириси
- срчане болести
- конзумирање хрскаве хране (у неким ситуацијама може да изиритира слузокожу једњака)
Преношење великог кашља одвија се капљичним путем, с инкубационим периодом од око десет дана. Заразност опада током времена, са врхунцем при крају инкубације. Иако је типичан за летње месеце, овај сезонски поремећај може се јавити током целе године. Протективни ефекат кашља састоји се у томе што организам покушава "избацити" потенцијални извор инфекције, што служи као упозорење на активност у организму.
На основу којих симптома се сумња на велики кашаљ и како се поставља дијагноза
Према наводима Центер Фор Десеасе Цонтроле анд Превентион велики кашаљ може се дијагностиковати код оних особа које континуирано кашљу дуже од две седмице, са зацењивањем и нагоном за повраћање. Велики кашаљ понекад може да траје и до шест недеља.
Симптоми су карактеристични:
- јаки напади кашља
- црвенило лица
- зацењивање
- оток очних капака
- промене на кожи због напрезања (жиле, црвенило, свраб)
- страх
- цијаноза (плава боја коже)
- бледило
- хладан зној
- малаксалост и умор
- недостатак апетита.
У тежим формама болести могућ је и губитак свести са конвулзијама.
Потврда дијагнозе великог кашља обухвата идентификацију бактерије Bordetella pertussis путем ПЦР теста. Ниво ИгМ и ИгА антитела на ову бактерију проверава се, док повећан број леукоцита и лимфоцита потврђује активну борбу организма против инфекције
Како се лечи велики кашаљ и јесу ли антибиотици обавезни
Лечење великог кашља обухвата прописивање антибиотика у случају бактеријске инфекције, антитусика и спазмолитика, док се за озбиљније форме болести понекад користе кортикостероиди. Оксигенотерапија је ретко потребна. Иако се веровало да је ова болест искорењена захваљујући условима живота и вакцинацији, нажалост, то није потпуно тачно. Значајан пад броја оболелих постигнут је редовном имунизацијом, што је препорука Светске здравствене организације (СЗО) за децу у школској и предшколској доби.
