ИМАТЕ НЕСНОСНЕ БОЛОВЕ У ГЛАВИ? Ово су симптоми МОЖДАНЕ МАГЛЕ која је тренутно најприсутнија код грађана Србије!
Слушајте шта вам организам поручује
Мождана магла је честа последица стања изазваних стресом, али и неким болестима. Ради се о поремећеној, успореној или мање ефикасној функцији нормалних когнитивних процеса. Главни утицај огледа се у проблемима са памћењем, али и обављању задатака и извршавању обавеза.
Они директно зависе од наше способности ефикасног складиштења и употребе информација, које су нам потребне да бисмо били функционални.
ТИЈАНА ДАПЧЕВИЋ ХИТНО ОПЕРИСАНА: Није могла да више да трпи болове - ОВО је разлог!
СРЕЋА ИЛИ ПРОКЛЕТСТВО? Ово је пресудна година за Далилу - ево шта је све веже за МАГИЧНИ број 5
ЖАРКО ГА ВОЛИ КАО ДА ЈЕ ЊЕГОВ: Ово је син Милице Милше о којем ћути као заливена - родила га је још као СТУДЕНТКИЊА
Мождана магла, проблеми са концентрацијом, фокусом и памћењем
Сви наши органи реагују на хронични стрес тако што се стављају у једну врсту „одбрамбеног положаја“. Када смо у таквој ситуацији, тело реагује појачаним лучењем хормона стреса.
Тај осећај константног притиска утиче на наше когнитивне способности тако што нам је концентрација лошија, имамо смањену могућност фокусирања, без мотивације смо, долази до тешкоћа са успављивањем и квалитетним сном, мисли су нам конфузне и несређене.
Опоравак, уз промену неких животних навика требало би да донесе бољитак у сфери памћења и да уклони осећај мождане магле.
Када се још јавља мождана магла
Мождана магла је могући симптом и неких других болести као што су мултипла склероза (МС), депресија, дијабетес, анемија, хормонске промене. За особе које имају проблеме са равнотежом ово може да буде посебно опасно, јер постоји шанса да дође до падова. Ако се овакви симптоми понављају, обавезно се јавите лекару или затражите мишљење неуролога. У случају да приметите да је губитак памћења трајнији, или да се такве епизоде јављају често, такође потражите стручну помоћ.
Успорите, поновите важне информације више пута
Корен већине поремећаја памћења је изостанак потребне брзине за перцепцију нових информација. Такође, ту је и непажња, која може бити праћена умором или апатијом. Често се догађа, рецимо, да не можете да се сетите где сте паркирали аутомобил. Ако у том тренутку посветите пажњу још нечему, или разговарате телефоном, велика је шанса да ће се тражење аутомобила претворити у губљење времена, нервозу и додатни стрес. Требало би да се потрудимо да упамтимо неки орјентир, и свакако у исто време да не „затрпавамо“ свој мозак новим информацијама.
Без обзира на године живота, расподела информација али и њихово понављање, посебно ако се опорављате од covid 19, добра је формула за враћање пажње. И проживљене ствари којима се чешће враћате, али и нове информације, утицаће на повратак мождане функције, ако је проблем пролазног типа. За сада доступни подаци из истраживања кажу да је мождана магла после прележане covid инфекције пролазна. Обично, без обзира на клиничку слику, прође најдуже након неколико месеци.
Оптимизујте број задатака, мождана магла „воли“ вишак активности
Услед експанзије друштвених мрежа и електронских уређаја, већина нас је превише изложена овој врсти мождане стимулације. До сметњи у нашој меморији долази и када нас чека више ствари које треба истовремено запамтити. Уз то, и више обавеза које треба обавити. Упозоравање о обавезама путем електонских подсетника јесте корисно, али ако их је превише, такође може да изазову додатни стрес. У неком тренутку нашег живота, мозак једноставно смањује број ствари о којима можемо да размишљамо и да их радимо истовремено.
Када истворемено радимо више ствари, пажња посвећена свакој се смањује, може да дође до мање прецизности и грешака. Једноставно, мозгу то може да буде превише чак и ако сте потпуно здрави. Ако смањите број послова које обављате одједном, то мозгу даје прилику да исправно „кодира“ информације. Тако се и „попуњавају рупе“ у меморији.
Направите распоред, водите белешке и важне ствари остављајте на виделу
Требало би да сами процените који начин вођења белешки о обавезама или планера је за вас бољи: електронски подсетник или записивање руком. На многе ствари које заборављамо, утичу наше расположење, уверења, искуства, очекивања, али и физиологија и здравствено стање. Лош дан, свађа, или ако се осећате слабо због болести – све то може да промени начин на који наш мозак прима и обрађује информације. Вођење планера ће помоћи да се пропусти, али и паника због њих, сведу на минимум.
Једна од најчешћих ситуација заборављања која неминовно вуче и нервозу јесте губитак свакодневних ствари које често носимо, попут кључева, новчаника или мобилног телефона. Сасвим је нормално да нешто изгубимо или заборавимо где сте спустили, али и да проведемо неко време тражећи. Покушајте да држите неку кутију или корпицу близу улазних врата и остављате ствари попут новчаника или кључева када уђете у стан. Рутином остављања предмета на исто место смањићемо и потребу да их тражимо, мање оптеретити мозак и процес памћења.
Не журите са опоравком, дајте себи времена
Ако сте под појачаним стресом јер опоравак од прележане инфекције covid 19 иде споро, а мождана магла вам прави проблеме у свакодневном фукционисању, покушајте да се смирите и не паничите. Све то је, кажу лекари, нормалан процес, а мозгу можете и сами да помогнете. Будите радно и друштвено ангажовани како би когнитивне функције могле да се враћају у равнотежу, али не претерујте.
Замолите укућане, пријатеље, послодавце или колеге за разумевање и стрпљење ако вам је за обављање неких активности сада потребно више времена. Трудите се да будете физички активни, да проводите време на свежем ваздуху, медитирајте, радите вежбе дисања. Кисеоник је мозгу преко потребан. Избегавајте стрес колико год је то могуће, а ако тегобе не пролазе ни након шест месеци, потражите лекарску помоћ.
