Srbi, spremajte se za PETROVDAN! Nabavite ovo, da ispoštujete običaj, oterate zle sile i privučete blagostanje i sreću
Za tri dana proslavljmo veliki praznik, a jedan od običaja prisutan je od davnina i to najviše na teritoriji zapadne Srbije i Podrinja.
Srpska pravoslavna crkva i vernici u petak proslavljaju veliki praznik Petrovdan. Jedan od moglo bi se reći najspecifičnijih praznika u Srbiji, za koji se vezuju mnogobrojni običaji.
Paljenje petrovdanskih lila poznatije kao „lilanje" je drevni običaj prisutan kod stočarskog stanovništva na teritoriji zapadne Srbiji i Podrinja - vatrom u noći plašili su demonske sile i čuvali ljude, životinje i useve.
Obred je danas vezan za Petrovdan, praznik posvećen Svetim Apostolima Petru i Pavlu, održava se svakog 11. jula, odnosno veče uoči Pertovdana posle zalaska sunca, kada počinje paljenje prvih lila. Međutim, ljudi širom Srbije večeras pripremaju lile za sutrašnji dan.
Lile se prave od kore mlade breze ili trešnje. Desetak dana pred Petrovdan bi se sa drveta sa visine od oko 2 metra ogulila kora, da se drvo ne ošteti. Ta kora bi se zatim sušila na određen način. Uvezivala bi se na deblji kraj štapa od leske ili vrbe. Način vezivanja i sklapanja lile određuje da li će ona duže goreti ili imati veći plamen.
Uoči Petrovdana, uveče, meštani bi se okupili i upalili vatru, na koju bi deca i mlađi palili lile. Takmičenje je oduvek deo čovekove prirode, pa se tao i u lilanju obično nadmeću čija će duže goreti, koja će imati veći plamen. Deci sa upaljenim lilama je dozvoljeno, tačnije poželjno je da trče svuda po selu, zađu u svaku prostoriju. Da unesu plodnost i bogatstvo.
Nekada su sa upaljenim lilama trčali oko torova i pevali: ,,Kuda lile hodile, tuda krave vodile."
U današnje vreme ovaj ritual je pre svega zabavnog karaktera, ali i dalje je popularan među mlađima koji pale lile do duboko u noć.
